وَحَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ مَسْرُوقٍ، قَالَ سَمِعْتُ عَائِشَةَ، وَهْىَ مِنْ وَرَاءِ الْحِجَابِ تُصَفِّقُ وَتَقُولُ كُنْتُ أَفْتِلُ قَلاَئِدَ هَدْىِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدَىَّ ثُمَّ يَبْعَثُ بِهَا وَمَا يُمْسِكُ عَنْ شَىْءٍ مِمَّا يُمْسِكُ عَنْهُ الْمُحْرِمُ حَتَّى يُنْحَرَ هَدْيُهُ.
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: «Men Rasululloh ﷺ qurbonliklarining qiladalarini (boʻyinbogʻlarini) oʻz qoʻlim bilan toʻqir edim, soʻng u zot ularni (Makkaga) yuborar, hadiyi soʻyilguniga qadar muhrim (ihromdagi kishi) tark qiladigan narsalardan hech birini tark qilmas edilar».Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: «Мен Расулуллоҳ ﷺ қурбонликларининг қиладаларини (бўйинбоғларини) ўз қўлим билан тўқир эдим, сўнг у зот уларни (Маккага) юборар, ҳадийи сўйилгунига қадар муҳрим (иҳромдаги киши) тарк қиладиган нарсалардан ҳеч бирини тарк қилмас эдилар».