حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، أَخْبَرَنَا أَبُو خَيْثَمَةَ، عَنْ أَشْعَثَ بْنِ أَبِي الشَّعْثَاءِ، ح وَحَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا أَشْعَثُ، حَدَّثَنِي مُعَاوِيَةُ بْنُ سُوَيْدِ، بْنِ مُقَرِّنٍ قَالَ دَخَلْتُ عَلَى الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ فَسَمِعْتُهُ يَقُولُ أَمَرَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِسَبْعٍ وَنَهَانَا عَنْ سَبْعٍ أَمَرَنَا بِعِيَادَةِ الْمَرِيضِ وَاتِّبَاعِ الْجَنَازَةِ وَتَشْمِيتِ الْعَاطِسِ وَإِبْرَارِ الْقَسَمِ أَوِ الْمُقْسِمِ وَنَصْرِ الْمَظْلُومِ وَإِجَابَةِ الدَّاعِي وَإِفْشَاءِ السَّلاَمِ . وَنَهَانَا عَنْ خَوَاتِيمَ أَوْ عَنْ تَخَتُّمٍ بِالذَّهَبِ وَعَنْ شُرْبٍ بِالْفِضَّةِ وَعَنِ الْمَيَاثِرِ وَعَنِ الْقَسِّيِّ وَعَنْ لُبْسِ الْحَرِيرِ وَالإِسْتَبْرَقِ وَالدِّيبَاجِ .
Baro ibn Ozib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ bizni yettita (ish)ga buyurdilar va yettita (ish)dan qaytardilar. Bizni bemorni yoʻqlashga, janozaga ergashishga, aksa urganga (yarham yakallohu deb) duo qilishga, qasamni (yoki qasam ichuvchini) rost chiqarishga, mazlumga yordam berishga, chorlaganning (daʼvatini) qabul qilishga va salomni yoyishga buyurdilar. Va bizni uzuklardan (yoki oltin uzuk taqishdan), kumushda ichishdan, miyasir (egar bezagi)dan, qassiy (ipak aralash matos)dan, ipak, istabraq va debo kiyishdan qaytardilar.Баро ибн Озиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ бизни еттита (иш)га буюрдилар ва еттита (иш)дан қайтардилар. Бизни беморни йўқлашга, жанозага эргашишга, акса урганга (ярҳам якаллоҳу деб) дуо қилишга, қасамни (ёки қасам ичувчини) рост чиқаришга, мазлумга ёрдам беришга, чорлаганнинг (даъватини) қабул қилишга ва саломни ёйишга буюрдилар. Ва бизни узуклардан (ёки олтин узук тақишдан), кумушда ичишдан, миясир (эгар безаги)дан, қассий (ипак аралаш матос)дан, ипак, истабрақ ва дебо кийишдан қайтардилар.