حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ زِيَادِ، بْنِ إِسْمَاعِيلَ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبَّادِ بْنِ جَعْفَرٍ الْمَخْزُومِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ جَاءَ مُشْرِكُو قُرَيْشٍ يُخَاصِمُونَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْقَدَرِ فَنَزَلَتْ { يَوْمَ يُسْحَبُونَ فِي النَّارِ عَلَى وُجُوهِهِمْ ذُوقُوا مَسَّ سَقَرَ* إِنَّا كُلَّ شَىْءٍ خَلَقْنَاهُ بِقَدَرٍ}
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Qurayshning mushriklari Rasululloh ﷺ huzuriga kelib, qadar haqida baxslashdilar. Shunda: {Yuzlari bilan oʻtga sudralayotgan kunlarida ‹jahannam azobini totib koʻringlar!› (deyiladi). Albatta, Biz har bir narsani qadar bilan yaratganmiz} (Qamar 48–49) (oyatlari) nozil boʻldi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Қурайшнинг мушриклари Расулуллоҳ ﷺ ҳузурига келиб, қадар ҳақида бахслашдилар. Шунда: {Юзлари билан ўтга судралаётган кунларида ‹жаҳаннам азобини тотиб кўринглар!› (дейилади). Албатта, Биз ҳар бир нарсани қадар билан яратганмиз} (Қамар 48–49) (оятлари) нозил бўлди.