حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، سَمِعْتُ قَتَادَةَ، يُحَدِّثُ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ أَلاَ أُحَدِّثُكُمْ حَدِيثًا سَمِعْتُهُ مِنْ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ يُحَدِّثُكُمْ أَحَدٌ بَعْدِي سَمِعَهُ مِنْهُ " إِنَّ مِنْ أَشْرَاطِ السَّاعَةِ أَنْ يُرْفَعَ الْعِلْمُ وَيَظْهَرَ الْجَهْلُ وَيَفْشُوَ الزِّنَا وَيُشْرَبَ الْخَمْرُ وَيَذْهَبَ الرِّجَالُ وَتَبْقَى النِّسَاءُ حَتَّى يَكُونَ لِخَمْسِينَ امْرَأَةً قَيِّمٌ وَاحِدٌ " .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Sizlarga Rasululloh ﷺ dan eshitgan bir hadisni aytib bermaymi? Mendan keyin uni u zotdan eshitgan biror kishi sizlarga aytib bermaydi (men oxirgilardanman): «Qiyomat alomatlaridan (biri) — ilm koʻtarilishi, jaholat (oshkora) paydo boʻlishi, zino yoyilishi, xamr ichilishi, erkaklar (kamayib) ketishi va ayollar (koʻpayib) qolishidir. Hatto ellik ayolga bitta qoʻriqlovchi (gʻamxoʻr) erkak (qoladi)», — dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Сизларга Расулуллоҳ ﷺ дан эшитган бир ҳадисни айтиб бермайми? Мендан кейин уни у зотдан эшитган бирор киши сизларга айтиб бермайди (мен охиргиларданман): «Қиёмат аломатларидан (бири) — илм кўтарилиши, жаҳолат (ошкора) пайдо бўлиши, зино ёйилиши, хамр ичилиши, эркаклар (камайиб) кетиши ва аёллар (кўпайиб) қолишидир. Ҳатто эллик аёлга битта қўриқловчи (ғамхўр) эркак (қолади)», — дедилар.