وَحَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ أَبُو حَفْصٍ، قَالَ سَمِعْتُ يَحْيَى بْنَ سَعِيدٍ، قَالَ سَأَلْتُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيَّ وَشُعْبَةَ وَمَالِكًا وَابْنَ عُيَيْنَةَ عَنِ الرَّجُلِ لاَ يَكُونُ ثَبْتًا فِي الْحَدِيثِ فَيَأْتِينِي الرَّجُلُ فَيَسْأَلُنِي عَنْهُ . قَالُوا أَخْبِرْ عَنْهُ أَنَّهُ لَيْسَ بِثَبْتٍ .
Yahyo ibn Said (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: «Men Sufyon as-Savriy, Shuʼba, Molik va Ibn Uyaynadan — hadisda ishonchli (sobit) boʻlmagan bir kishi haqida, (yaʼni) bir kishi kelib mendan u haqda soʻrasa (nima qilay, deb) soʻradim. Ular: ‹U haqda uning ishonchli (sobit) emasligini (xaloyiqqa) xabar ber›, dedilar».Яҳё ибн Саид (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: «Мен Суфён ас-Саврий, Шуъба, Молик ва Ибн Уяйнадан — ҳадисда ишончли (собит) бўлмаган бир киши ҳақида, (яъни) бир киши келиб мендан у ҳақда сўраса (нима қилай, деб) сўрадим. Улар: ‹У ҳақда унинг ишончли (собит) эмаслигини (халойиққа) хабар бер›, дедилар».