وَحَدَّثَنِي سَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، حَدَّثَنَا الْحُمَيْدِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ سَمِعْتُ رَجُلاً، سَأَلَ جَابِرًا عَنْ قَوْلِهِ عَزَّ وَجَلَّ { فَلَنْ أَبْرَحَ الأَرْضَ حَتَّى يَأْذَنَ لِي أَبِي أَوْ يَحْكُمَ اللَّهُ لِي وَهُوَ خَيْرُ الْحَاكِمِينَ} فَقَالَ جَابِرٌ لَمْ يَجِئْ تَأْوِيلُ هَذِهِ . قَالَ سُفْيَانُ وَكَذَبَ . فَقُلْنَا لِسُفْيَانَ وَمَا أَرَادَ بِهَذَا فَقَالَ إِنَّ الرَّافِضَةَ تَقُولُ إِنَّ عَلِيًّا فِي السَّحَابِ فَلاَ نَخْرُجُ مَعَ مَنْ خَرَجَ مِنْ وَلَدِهِ حَتَّى يُنَادِيَ مُنَادٍ مِنَ السَّمَاءِ . يُرِيدُ عَلِيًّا أَنَّهُ يُنَادِي اخْرُجُوا مَعَ فُلاَنٍ . يَقُولُ جَابِرٌ فَذَا تَأْوِيلُ هَذِهِ الآيَةِ وَكَذَبَ كَانَتْ فِي إِخْوَةِ يُوسُفَ صلى الله عليه وسلم .
Sufyon ibn Uyayna (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Men bir kishining Jobirdan Alloh azza va jallaning: {Otam menga izn bermaguncha yoki Alloh men haqimda hukm chiqarmaguncha, bu yerni sira tark etmayman. U hukm qiluvchilarning yaxshisidir} [Yusuf: 80] degan oyati haqida soʻraganini eshitdim. Jobir: «Bularning taʼvili (sharhi) hali kelmagan», dedi. Sufyon: «U yolgʻon gapirdi», dedi. Biz Sufyonga: «U buni nima (deb) hisoblamoqchi?» dedik. (Sufyon): «Albatta rofizalar: ‹Ali bulutlar (ichi)da; biz uning bolalaridan (xalifa boʻlib) chiqqan kishi bilan, osmondan bir munodiy (jarchi) — yaʼni Ali — nido qilmaguncha (qoʻzgʻolonga) chiqmaymiz› deyishadi; goʻyo (Ali): ‹Falonchi bilan chiqinglar›, deb nido qiladi. Jobir: ‹Ana shu — bu oyatning taʼvili›, deydi-yu, yolgʻon gapiradi; aslida bu (oyatlar) Yusuf (alayhissalom)ning aka-ukalari haqida edi», dedi.Суфён ибн Уяйна (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Мен бир кишининг Жобирдан Аллоҳ азза ва жалланинг: {Отам менга изн бермагунча ёки Аллоҳ мен ҳақимда ҳукм чиқармагунча, бу ерни сира тарк этмайман. У ҳукм қилувчиларнинг яхшисидир} [Юсуф: 80] деган ояти ҳақида сўраганини эшитдим. Жобир: «Буларнинг таъвили (шарҳи) ҳали келмаган», деди. Суфён: «У ёлғон гапирди», деди. Биз Суфёнга: «У буни нима (деб) ҳисобламоқчи?» дедик. (Суфён): «Албатта рофизалар: ‹Али булутлар (ичи)да; биз унинг болаларидан (халифа бўлиб) чиққан киши билан, осмондан бир мунодий (жарчи) — яъни Али — нидо қилмагунча (қўзғолонга) чиқмаймиз› дейишади; гўё (Али): ‹Фалончи билан чиқинглар›, деб нидо қилади. Жобир: ‹Ана шу — бу оятнинг таъвили›, дейди-ю, ёлғон гапиради; аслида бу (оятлар) Юсуф (алайҳиссалом)нинг ака-укалари ҳақида эди», деди.