وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرٍ، عَنْ عَمَّتِهِ، عَنِ ابْنَةِ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّهُ بَلَغَهَا أَنَّ نِسَاءً، كُنَّ يَدْعُونَ بِالْمَصَابِيحِ مِنْ جَوْفِ اللَّيْلِ يَنْظُرْنَ إِلَى الطُّهْرِ فَكَانَتْ تَعِيبُ ذَلِكَ عَلَيْهِنَّ وَتَقُولُ مَا كَانَ النِّسَاءُ يَصْنَعْنَ هَذَا . وَسُئِلَ مَالِكٌ عَنِ الْحَائِضِ تَطْهُرُ فَلاَ تَجِدُ مَاءً هَلْ تَتَيَمَّمُ قَالَ نَعَمْ لِتَتَيَمَّمْ فَإِنَّ مِثْلَهَا مِثْلُ الْجُنُبِ إِذَا لَمْ يَجِدْ مَاءً تَيَمَّمَ .
Zayd ibn Sobitning qizi (rahimahalloh)ga yetib kelishicha, ayollar tunning oʻrtasida poklikni koʻrish uchun chiroqlar soʻrar ekanlar. U esa buni ularga ayb sanab: «Ayollar bunday qilmas edi», der edi. Molikdan hayzdan poklangan, ammo suv topolmaydigan ayol tayammum qiladimi, deb soʻralganda, u: «Ha, tayammum qilsin. Zero, uning misoli — suv topmaganda tayammum qiladigan janobatli kishining misoli kabidir», dedi.Зайд ибн Собитнинг қизи (раҳимаҳаллоҳ)га етиб келишича, аёллар туннинг ўртасида покликни кўриш учун чироқлар сўрар эканлар. У эса буни уларга айб санаб: «Аёллар бундай қилмас эди», дер эди. Моликдан ҳайздан покланган, аммо сув тополмайдиган аёл таяммум қиладими, деб сўралганда, у: «Ҳа, таяммум қилсин. Зеро, унинг мисоли — сув топмаганда таяммум қиладиган жанобатли кишининг мисоли кабидир», деди.