وَحَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ قَيْسٍ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي رَبَاحٍ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، قَالَ لِيَعْلَى ابْنِ مُنْيَةَ وَهُوَ يَصُبُّ عَلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ مَاءً وَهُوَ يَغْتَسِلُ اصْبُبْ عَلَى رَأْسِي . فَقَالَ يَعْلَى أَتُرِيدُ أَنْ تَجْعَلَهَا بِي إِنْ أَمَرْتَنِي صَبَبْتُ . فَقَالَ لَهُ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ اصْبُبْ فَلَنْ يَزِيدَهُ الْمَاءُ إِلاَّ شَعَثًا .
Molik Humayd ibn Qaysdan, u Ato ibn Abu Rabohdan rivoyat qiladiki, Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu) — Yaʼlo ibn Munya unga gʻusl qilayotganida suv quyib turgan edi — Yaʼloga: «Boshimga (suv) quy», dedi. Yaʼlo: «(Uning gunohini) menga yuklamoqchimisiz? Agar buyursangiz, quyaman», dedi. Shunda Umar ibn al-Xattob unga: «Quy, suv boshimga faqat parishonlik (sochning toʻzishini) ziyoda qiladi, xolos», dedi.Молик Ҳумайд ибн Қайсдан, у Ато ибн Абу Рабоҳдан ривоят қиладики, Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу) — Яъло ибн Муня унга ғусл қилаётганида сув қуйиб турган эди — Яълога: «Бошимга (сув) қуй», деди. Яъло: «(Унинг гуноҳини) менга юкламоқчимисиз? Агар буюрсангиз, қуяман», деди. Шунда Умар ибн ал-Хаттоб унга: «Қуй, сув бошимга фақат паришонлик (сочнинг тўзишини) зиёда қилади, холос», деди.