وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ حَجَّةِ الْوَدَاعِ خَرَجَ إِلَى الْحَجِّ فَمِنْ أَصْحَابِهِ مَنْ أَهَلَّ بِحَجٍّ وَمِنْهُمْ مَنْ جَمَعَ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ وَمِنْهُمْ مَنْ أَهَلَّ بِعُمْرَةٍ فَأَمَّا مَنْ أَهَلَّ بِحَجٍّ أَوْ جَمَعَ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ فَلَمْ يَحْلِلْ وَأَمَّا مَنْ كَانَ أَهَلَّ بِعُمْرَةٍ فَحَلُّوا . وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ أَنَّهُ سَمِعَ بَعْضَ أَهْلِ الْعِلْمِ يَقُولُونَ مَنْ أَهَلَّ بِعُمْرَةٍ ثُمَّ بَدَا لَهُ أَنْ يُهِلَّ بِحَجٍّ مَعَهَا فَذَلِكَ لَهُ مَا لَمْ يَطُفْ بِالْبَيْتِ وَبَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ وَقَدْ صَنَعَ ذَلِكَ ابْنُ عُمَرَ حِينَ قَالَ إِنْ صُدِدْتُ عَنِ الْبَيْتِ صَنَعْنَا كَمَا صَنَعْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ الْتَفَتَ إِلَى أَصْحَابِهِ فَقَالَ مَا أَمْرُهُمَا إِلاَّ وَاحِدٌ أُشْهِدُكُمْ أَنِّي أَوْجَبْتُ الْحَجَّ مَعَ الْعُمْرَةِ . قَالَ مَالِكٌ وَقَدْ أَهَلَّ أَصْحَابُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ حَجَّةِ الْوَدَاعِ بِالْعُمْرَةِ ثُمَّ قَالَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ كَانَ مَعَهُ هَدْىٌ فَلْيُهْلِلْ بِالْحَجِّ مَعَ الْعُمْرَةِ ثُمَّ لاَ يَحِلُّ حَتَّى يَحِلَّ مِنْهُمَا جَمِيعًا " .
Sulaymon ibn Yasor (rahimahulloh)dan rivoyat qilinishicha, Rasululloh ﷺ Vidoʼ haji yilida hajga (yoʻlga) chiqqanlarida, ashoblaridan baʼzilari hajga, baʼzilari haj bilan umrani birga, baʼzilari esa umraga ihrom bogʻladi. Hajga yoki haj bilan umrani birga bogʻlaganlar ihromdan chiqmadi, umraga ihrom bogʻlaganlar esa ihromdan chiqdi. Molikka rivoyat qilinishicha, u baʼzi ilm ahlining shunday deganini eshitgan: «Kim umraga ihrom bogʻlab, soʻng u bilan birga hajni ham bogʻlashni istab qolsa — Baytni tavof qilib, Safo bilan Marva orasida (saʼy) qilmagan boʻlsa — buni qila oladi». Buni Ibn Umar (roziyallohu anhumo) qilgan edi: u: «Agar Baytdan toʻsilsam, Rasululloh ﷺ bilan birga qilganimizdek qilamiz», dedi, soʻng ashoblariga oʻgirilib: «Bu ikkovining ishi (hukmi) bir xil; men haj bilan birga umrani ham (oʻzimga) vojib qildim, sizlarni bunga guvoh qilaman», dedi. Molik aytdi: «Rasululloh ﷺ ning ashoblari Vidoʼ haji yilida umraga ihrom bogʻlagan edilar, soʻng Rasululloh ﷺ ularga: ‹Kimning yonida hadiy boʻlsa, haj bilan umrani birga bogʻlasin, soʻng har ikkovidan (ihromdan) chiqmaguncha ihromdan chiqmasin›, dedilar».Сулаймон ибн Ясор (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинишича, Расулуллоҳ ﷺ Видоъ ҳажи йилида ҳажга (йўлга) чиққанларида, ашобларидан баъзилари ҳажга, баъзилари ҳаж билан умрани бирга, баъзилари эса умрага иҳром боғлади. Ҳажга ёки ҳаж билан умрани бирга боғлаганлар иҳромдан чиқмади, умрага иҳром боғлаганлар эса иҳромдан чиқди. Моликка ривоят қилинишича, у баъзи илм аҳлининг шундай деганини эшитган: «Ким умрага иҳром боғлаб, сўнг у билан бирга ҳажни ҳам боғлашни истаб қолса — Байтни тавоф қилиб, Сафо билан Марва орасида (саъй) қилмаган бўлса — буни қила олади». Буни Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) қилган эди: у: «Агар Байтдан тўсилсам, Расулуллоҳ ﷺ билан бирга қилганимиздек қиламиз», деди, сўнг ашобларига ўгирилиб: «Бу икковининг иши (ҳукми) бир хил; мен ҳаж билан бирга умрани ҳам (ўзимга) вожиб қилдим, сизларни бунга гувоҳ қиламан», деди. Молик айтди: «Расулуллоҳ ﷺ нинг ашоблари Видоъ ҳажи йилида умрага иҳром боғлаган эдилар, сўнг Расулуллоҳ ﷺ уларга: ‹Кимнинг ёнида ҳадий бўлса, ҳаж билан умрани бирга боғласин, сўнг ҳар икковидан (иҳромдан) чиқмагунча иҳромдан чиқмасин›, дедилар».