وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، أَنَّ أَبَاهُ، كَانَ إِذَا طَافَ بِالْبَيْتِ يَسْعَى الأَشْوَاطَ الثَّلاَثَةَ يَقُولُ اللَّهُمَّ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَا وَأَنْتَ تُحْيِي بَعْدَ مَا أَمَتَّا يَخْفِضُ صَوْتَهُ بِذَلِكَ .
Hishom ibn Urva (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, otasi Baytni tavof qilayotganida uch shavtda (aylanishda) raml qilib, ovozini pasaytirgan holda: «Allohumma, la ilaha illa Anta, va Anta tuhyi baʼda ma amatta (Ey Alloh, Sendan boʻlak iloh yoʻq, Sen oʻldirganingdan soʻng yana tiriltirasan)», der edi.Ҳишом ибн Урва (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, отаси Байтни тавоф қилаётганида уч шавтда (айланишда) рамл қилиб, овозини пасайтирган ҳолда: «Аллоҳумма, ла илаҳа илла Анта, ва Анта туҳйи баъда ма аматта (Эй Аллоҳ, Сендан бўлак илоҳ йўқ, Сен ўлдирганингдан сўнг яна тирилтирасан)», дер эди.