وَحَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، أَنَّ هَبَّارَ بْنَ الأَسْوَدِ، جَاءَ يَوْمَ النَّحْرِ وَعُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ يَنْحَرُ هَدْيَهُ فَقَالَ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ أَخْطَأْنَا الْعِدَّةَ كُنَّا نُرَى أَنَّ هَذَا الْيَوْمَ يَوْمُ عَرَفَةَ . فَقَالَ عُمَرُ اذْهَبْ إِلَى مَكَّةَ فَطُفْ أَنْتَ وَمَنْ مَعَكَ وَانْحَرُوا هَدْيًا إِنْ كَانَ مَعَكُمْ ثُمَّ احْلِقُوا أَوْ قَصِّرُوا وَارْجِعُوا فَإِذَا كَانَ عَامٌ قَابِلٌ فَحُجُّوا وَأَهْدُوا فَمَنْ لَمْ يَجِدْ فَصِيَامُ ثَلاَثَةِ أَيَّامٍ فِي الْحَجِّ وَسَبْعَةٍ إِذَا رَجَعَ . قَالَ مَالِكٌ وَمَنْ قَرَنَ الْحَجَّ وَالْعُمْرَةَ ثُمَّ فَاتَهُ الْحَجُّ فَعَلَيْهِ أَنْ يَحُجَّ قَابِلاً وَيَقْرِنُ بَيْنَ الْحَجِّ وَالْعُمْرَةِ وَيُهْدِي هَدْيَيْنِ هَدْيًا لِقِرَانِهِ الْحَجَّ مَعَ الْعُمْرَةِ وَهَدْيًا لِمَا فَاتَهُ مِنَ الْحَجِّ .
Sulaymon ibn Yasor (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Habbor ibn al-Asvad nahr (qurbonlik) kuni, Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu) oʻz hadysini soʻyayotgan paytda kelib: «Ey amirul-muʼminin, biz (kunlarni) sanashda xato qilibmiz — bu kunni Arafa kuni deb oʻylagan edik», dedi. Umar: «Makkaga bor, sen va sen bilan birga boʻlganlar tavof qilinglar, agar yoningizda hady boʻlsa, uni soʻyinglar. Soʻng sochlaringizni oldiringlar yoki qisqartiringlar, keyin qaytib ketinglar. Kelgusi yil boʻlganda haj qilinglar va hady soʻyinglar. Kimki (hadyni) topa olmasa — hajda uch kun va (uyiga) qaytganida yetti kun roʻza tutsin», dedi. Molik aytdi: «Kimki haj bilan umrani qiron (birga) qilib, soʻng haji (qazoga) oʻtib ketsa, uning zimmasida kelgusi yili haj qilish, haj bilan umrani qiron qilish va ikkita hady soʻyish — biri hajni umra bilan qiron qilgani uchun, biri esa qoldirib qoʻygan haji uchun — boʻladi».Сулаймон ибн Ясор (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Ҳаббор ибн ал-Асвад наҳр (қурбонлик) куни, Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу) ўз ҳадйсини сўяётган пайтда келиб: «Эй амирул-муъминин, биз (кунларни) санашда хато қилибмиз — бу кунни Арафа куни деб ўйлаган эдик», деди. Умар: «Маккага бор, сен ва сен билан бирга бўлганлар тавоф қилинглар, агар ёнингизда ҳадй бўлса, уни сўйинглар. Сўнг сочларингизни олдиринглар ёки қисқартиринглар, кейин қайтиб кетинглар. Келгуси йил бўлганда ҳаж қилинглар ва ҳадй сўйинглар. Кимки (ҳадйни) топа олмаса — ҳажда уч кун ва (уйига) қайтганида етти кун рўза тутсин», деди. Молик айтди: «Кимки ҳаж билан умрани қирон (бирга) қилиб, сўнг ҳажи (қазога) ўтиб кетса, унинг зиммасида келгуси йили ҳаж қилиш, ҳаж билан умрани қирон қилиш ва иккита ҳадй сўйиш — бири ҳажни умра билан қирон қилгани учун, бири эса қолдириб қўйган ҳажи учун — бўлади».