وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، أَنَّهُ بَلَغَهُ أَنَّ طَلْحَةَ بْنَ عُبَيْدِ اللَّهِ، كَانَ يُقَدِّمُ نِسَاءَهُ وَصِبْيَانَهُ مِنَ الْمُزْدَلِفَةِ إِلَى مِنًى . وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ أَنَّهُ سَمِعَ بَعْضَ أَهْلِ الْعِلْمِ يَكْرَهُ رَمْىَ الْجَمْرَةِ حَتَّى يَطْلُعَ الْفَجْرُ مِنْ يَوْمِ النَّحْرِ وَمَنْ رَمَى فَقَدْ حَلَّ لَهُ النَّحْرُ .
Molikka yetib kelishicha, Talha ibn Ubaydulloh (roziyallohu anhu) xotinlari va bolalarini Muzdalifadan Minoga (oʻzidan) oldin joʻnatardi. Molik baʼzi ilm ahlining nahr (qurbonlik) kuni tong yorishguncha jamraga tosh otishni makruh sanaganini eshitdi; kim (tosh) otsa, unga nahr (qurbonlik soʻyish) halol boʻlibdi.Моликка етиб келишича, Талҳа ибн Убайдуллоҳ (розияллоҳу анҳу) хотинлари ва болаларини Муздалифадан Минога (ўзидан) олдин жўнатарди. Молик баъзи илм аҳлининг наҳр (қурбонлик) куни тонг ёришгунча жамрага тош отишни макруҳ санаганини эшитди; ким (тош) отса, унга наҳр (қурбонлик сўйиш) ҳалол бўлибди.