وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ الْمَكِّيِّ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، أُتِيَ بِنِكَاحٍ لَمْ يَشْهَدْ عَلَيْهِ إِلاَّ رَجُلٌ وَامْرَأَةٌ فَقَالَ هَذَا نِكَاحُ السِّرِّ وَلاَ أُجِيزُهُ وَلَوْ كُنْتُ تَقَدَّمْتُ فِيهِ لَرَجَمْتُ .
Abuz-Zubayr al-Makkiy (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Umar ibn al-Xattobning oldiga faqat bir erkak va bir ayolgina guvoh boʻlgan nikoh (masalasi) keltirildi. U: «Bu — yashirin nikoh, men uni joiz qilmayman. Agar men bunga oldinroq duch kelganimda edi, albatta toshboʻron qilardim», dedi.Абуз-Зубайр ал-Маккий (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Умар ибн ал-Хаттобнинг олдига фақат бир эркак ва бир аёлгина гувоҳ бўлган никоҳ (масаласи) келтирилди. У: «Бу — яширин никоҳ, мен уни жоиз қилмайман. Агар мен бунга олдинроқ дуч келганимда эди, албатта тошбўрон қилардим», деди.