وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ رَبِيعَةَ بْنِ أَبِي عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ الْقَاسِمَ بْنَ مُحَمَّدٍ، وَعُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، كَانَا يَقُولاَنِ فِي الرَّجُلِ يَكُونُ عِنْدَهُ أَرْبَعُ نِسْوَةٍ فَيُطَلِّقُ إِحْدَاهُنَّ الْبَتَّةَ أَنَّهُ يَتَزَوَّجُ إِنْ شَاءَ وَلاَ يَنْتَظِرُ أَنْ تَنْقَضِيَ عِدَّتُهَا .
Robiʼa ibn Abu Abdurrahmon (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Qosim ibn Muhammad va Urva ibn az-Zubayr (rahimahumulloh) toʻrt xotini bor kishi ular(dan bir)ini «bir yoʻla (al-batta)» taloq qilsa, u istasa (yangi ayolga) uylanaverishi, uning iddasi tugashini kutmasligi haqida aytishardi.Робиъа ибн Абу Абдурраҳмон (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Қосим ибн Муҳаммад ва Урва ибн аз-Зубайр (раҳимаҳумуллоҳ) тўрт хотини бор киши улар(дан бир)ини «бир йўла (ал-батта)» талоқ қилса, у истаса (янги аёлга) уйланавериши, унинг иддаси тугашини кутмаслиги ҳақида айтишарди.