HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Muvatto Molik · HadisМуватто Молик · Ҳадис1457Bob :Боб : Vasiyatlar kitobiВасиятлар китоби

وَحَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي بَكْرِ بْنِ حَزْمٍ، أَنَّ غُلاَمًا، مِنْ غَسَّانَ حَضَرَتْهُ الْوَفَاةُ بِالْمَدِينَةِ وَوَارِثُهُ بِالشَّامِ فَذُكِرَ ذَلِكَ لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ فَقِيلَ لَهُ إِنَّ فُلاَنًا يَمُوتُ أَفَيُوصِي قَالَ فَلْيُوصِ ‏.‏ قَالَ يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ قَالَ أَبُو بَكْرٍ وَكَانَ الْغُلاَمُ ابْنَ عَشْرِ سِنِينَ أَوِ اثْنَتَىْ عَشْرَةَ سَنَةً ‏.‏ قَالَ فَأَوْصَى بِبِئْرِ جُشَمٍ فَبَاعَهَا أَهْلُهَا بِثَلاَثِينَ أَلْفَ دِرْهَمٍ ‏.‏ قَالَ يَحْيَى سَمِعْتُ مَالِكًا يَقُولُ الأَمْرُ الْمُجْتَمَعُ عَلَيْهِ عِنْدَنَا أَنَّ الضَّعِيفَ فِي عَقْلِهِ وَالسَّفِيهَ وَالْمُصَابَ الَّذِي يُفِيقُ أَحْيَانًا تَجُوزُ وَصَايَاهُمْ إِذَا كَانَ مَعَهُمْ مِنْ عُقُولِهِمْ مَا يَعْرِفُونَ مَا يُوصُونَ بِهِ فَأَمَّا مَنْ لَيْسَ مَعَهُ مِنْ عَقْلِهِ مَا يَعْرِفُ بِذَلِكَ مَا يُوصِي بِهِ وَكَانَ مَغْلُوبًا عَلَى عَقْلِهِ فَلاَ وَصِيَّةَ لَهُ ‏.‏

Molik menga Yahyo ibn Saʼiddan, u Abu Bakr ibn Hazmdan rivoyat qilishicha, Gʻassondan boʻlgan bir oʻsmirning Madinada vafoti yaqinlashdi, uning vorisi esa Shomda edi. Bu haqda Umar ibn al-Xattobga aytilib: «Falonchi oʻlyapti, vasiyat qilsinmi?» deyildi. U: «Vasiyat qilsin», dedi. Yahyo ibn Saʼid aytdi: Abu Bakr: «Oʻsha oʻsmir oʻn yoki oʻn ikki yoshda edi», dedi. (Abu Bakr) dedi: Shunda u Biʼr Jushamni vasiyat qildi, uning egalari (vorislari) uni oʻttiz ming dirhamga sotdilar. Yahyo aytdi: Men Molikning shunday deganini eshitdim: «Bizning oldimizda ittifoq qilingan ish shuki, aqli zaif, safeh (isrofgar) va baʼzan hushiga keladigan telba (majnun) kishilarning vasiyatlari — ular vasiyat qilayotgan narsasini anglaydigan darajada aqllari boʻlsa — joizdir. Ammo aqli oʻzida boʻlmagan, vasiyat qilayotganini anglamaydigan, aqli yengilgan kishining esa vasiyati yoʻqdir».Молик менга Яҳё ибн Саъиддан, у Абу Бакр ибн Ҳазмдан ривоят қилишича, Ғассондан бўлган бир ўсмирнинг Мадинада вафоти яқинлашди, унинг вориси эса Шомда эди. Бу ҳақда Умар ибн ал-Хаттобга айтилиб: «Фалончи ўляпти, васият қилсинми?» дейилди. У: «Васият қилсин», деди. Яҳё ибн Саъид айтди: Абу Бакр: «Ўша ўсмир ўн ёки ўн икки ёшда эди», деди. (Абу Бакр) деди: Шунда у Биър Жушамни васият қилди, унинг эгалари (ворислари) уни ўттиз минг дирҳамга сотдилар. Яҳё айтди: Мен Моликнинг шундай деганини эшитдим: «Бизнинг олдимизда иттифоқ қилинган иш шуки, ақли заиф, сафеҳ (исрофгар) ва баъзан ҳушига келадиган телба (мажнун) кишиларнинг васиятлари — улар васият қилаётган нарсасини англайдиган даражада ақллари бўлса — жоиздир. Аммо ақли ўзида бўлмаган, васият қилаётганини англамайдиган, ақли енгилган кишининг эса васияти йўқдир».