وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ الْحُصَيْنِ، عَنْ وَاقِدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ سَعْدِ بْنِ مُعَاذٍ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ عَنْ مَحْمُودِ بْنِ لَبِيدٍ الأَنْصَارِيِّ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، حِينَ قَدِمَ الشَّامَ شَكَا إِلَيْهِ أَهْلُ الشَّامِ وَبَاءَ الأَرْضِ وَثِقَلَهَا وَقَالُوا لاَ يُصْلِحُنَا إِلاَّ هَذَا الشَّرَابُ . فَقَالَ عُمَرُ اشْرَبُوا هَذَا الْعَسَلَ . قَالُوا لاَ يُصْلِحُنَا الْعَسَلُ . فَقَالَ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الأَرْضِ هَلْ لَكَ أَنْ نَجْعَلَ لَكَ مِنْ هَذَا الشَّرَابِ شَيْئًا لاَ يُسْكِرُ قَالَ نَعَمْ . فَطَبَخُوهُ حَتَّى ذَهَبَ مِنْهُ الثُّلُثَانِ وَبَقِيَ الثُّلُثُ فَأَتَوْا بِهِ عُمَرَ فَأَدْخَلَ فِيهِ عُمَرُ إِصْبَعَهُ ثُمَّ رَفَعَ يَدَهُ فَتَبِعَهَا يَتَمَطَّطُ فَقَالَ هَذَا الطِّلاَءُ هَذَا مِثْلُ طِلاَءِ الإِبِلِ . فَأَمَرَهُمْ عُمَرُ أَنْ يَشْرَبُوهُ فَقَالَ لَهُ عُبَادَةُ بْنُ الصَّامِتِ أَحْلَلْتَهَا وَاللَّهِ . فَقَالَ عُمَرُ كَلاَّ وَاللَّهِ اللَّهُمَّ إِنِّي لاَ أُحِلُّ لَهُمْ شَيْئًا حَرَّمْتَهُ عَلَيْهِمْ وَلاَ أُحَرِّمُ عَلَيْهِمْ شَيْئًا أَحْلَلْتَهُ لَهُمْ .
Dovud ibn al-Husayn (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Voqid ibn Amr ibn Saʼd ibn Muoz unga Mahmud ibn Labid al-Ansoriydan xabar berishicha, Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu) Shomga borganida, Shom ahli unga yer (iqlim)ning vabosi va ogʻirligidan shikoyat qilib: «Bizni faqat mana shu ichimlik durust qiladi (davolaydi)», dedilar. Umar: «Mana bu asalni ichinglar», dedi. Ular: «Asal bizga foyda qilmaydi», dedi. Shunda oʻsha yer ahlidan bir kishi: «Sizga mana shu ichimlikdan mast qilmaydigan bir narsa qilib bersak boʻladimi?» dedi. U: «Ha», dedi. Ular uni uchdan ikkisi ketib, uchdan biri qolguncha qaynatishdi va Umarga keltirishdi. Umar unga barmogʻini botirdi, soʻng qoʻlini koʻtardi, (ichimlik) choʻzilib, ortidan ergashdi. U: «Bu — tiloʼ (qaynatib quyultirilgan sharbat); bu tuyalarga (qoʻtir uchun) surtiladigan (quyuq) tiloga oʻxshaydi», dedi va ularga uni ichishga buyurdi. Shunda Ubada ibn as-Somit (roziyallohu anhu) unga: «Allohga qasamki, sen uni halol qilding!» dedi. Umar: «Aslo, Allohga qasamki! Ey Alloh, men ularga Sen harom qilgan narsani halol qilmayman va ularga Sen halol qilgan narsani harom qilmayman», dedi.Довуд ибн ал-Ҳусайн (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Воқид ибн Амр ибн Саъд ибн Муоз унга Маҳмуд ибн Лабид ал-Ансорийдан хабар беришича, Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу) Шомга борганида, Шом аҳли унга ер (иқлим)нинг вабоси ва оғирлигидан шикоят қилиб: «Бизни фақат мана шу ичимлик дуруст қилади (даволайди)», дедилар. Умар: «Мана бу асални ичинглар», деди. Улар: «Асал бизга фойда қилмайди», деди. Шунда ўша ер аҳлидан бир киши: «Сизга мана шу ичимликдан маст қилмайдиган бир нарса қилиб берсак бўладими?» деди. У: «Ҳа», деди. Улар уни учдан иккиси кетиб, учдан бири қолгунча қайнатишди ва Умарга келтиришди. Умар унга бармоғини ботирди, сўнг қўлини кўтарди, (ичимлик) чўзилиб, ортидан эргашди. У: «Бу — тилоъ (қайнатиб қуюлтирилган шарбат); бу туяларга (қўтир учун) суртиладиган (қуюқ) тилога ўхшайди», деди ва уларга уни ичишга буюрди. Шунда Убада ибн ас-Сомит (розияллоҳу анҳу) унга: «Аллоҳга қасамки, сен уни ҳалол қилдинг!» деди. Умар: «Асло, Аллоҳга қасамки! Эй Аллоҳ, мен уларга Сен ҳаром қилган нарсани ҳалол қилмайман ва уларга Сен ҳалол қилган нарсани ҳаром қилмайман», деди.