وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، أَنَّ رَجُلاً، جَاءَهُ الْمَوْتُ فِي زَمَانِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَجُلٌ هَنِيئًا لَهُ مَاتَ وَلَمْ يُبْتَلَ بِمَرَضٍ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " وَيْحَكَ وَمَا يُدْرِيكَ لَوْ أَنَّ اللَّهَ ابْتَلاَهُ بِمَرَضٍ يُكَفِّرُ بِهِ مِنْ سَيِّئَاتِهِ " .
Yahyo ibn Said (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ zamonlarida bir kishiga oʻlim keldi (vafot etdi). Shunda bir kishi: «Unga muborak boʻlsin, u kasallik bilan sinalmay vafot etdi», dedi. Rasululloh ﷺ: «Voy senga, sen nimani ham bilarding?! Agar Alloh uni kasallik bilan sinaganida, u bilan uning yomonliklarini oʻchirar edi», dedilar.Яҳё ибн Саид (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ замонларида бир кишига ўлим келди (вафот этди). Шунда бир киши: «Унга муборак бўлсин, у касаллик билан синалмай вафот этди», деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Вой сенга, сен нимани ҳам билардинг?! Агар Аллоҳ уни касаллик билан синаганида, у билан унинг ёмонликларини ўчирар эди», дедилар.