وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، أَنَّ الطُّفَيْلَ بْنَ أُبَىِّ بْنِ كَعْبٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، كَانَ يَأْتِي عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ فَيَغْدُو مَعَهُ إِلَى السُّوقِ قَالَ فَإِذَا غَدَوْنَا إِلَى السُّوقِ لَمْ يَمُرَّ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ عَلَى سَقَاطٍ وَلاَ صَاحِبِ بَيْعَةٍ وَلاَ مِسْكِينٍ وَلاَ أَحَدٍ إِلاَّ سَلَّمَ عَلَيْهِ - قَالَ الطُّفَيْلُ - فَجِئْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ يَوْمًا فَاسْتَتْبَعَنِي إِلَى السُّوقِ فَقُلْتُ لَهُ وَمَا تَصْنَعُ فِي السُّوقِ وَأَنْتَ لاَ تَقِفُ عَلَى الْبَيِّعِ وَلاَ تَسْأَلُ عَنِ السِّلَعِ وَلاَ تَسُومُ بِهَا وَلاَ تَجْلِسُ فِي مَجَالِسِ السُّوقِ قَالَ وَأَقُولُ اجْلِسْ بِنَا هَا هُنَا نَتَحَدَّثْ . قَالَ فَقَالَ لِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ يَا أَبَا بَطْنٍ - وَكَانَ الطُّفَيْلُ ذَا بَطْنٍ - إِنَّمَا نَغْدُو مِنْ أَجْلِ السَّلاَمِ نُسَلِّمُ
At-Tufayl ibn Ubay ibn Kaʼb (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, u Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)ning oldiga kelib, u bilan birga bozorga chiqar edi. U dedi: «Bozorga chiqqanimizda, Abdulloh ibn Umar na eski-tuski sotuvchi, na (boshqa) sotuvchi, na miskin, na boshqa birorta kishining yonidan salom bermay oʻtmas edi». At-Tufayl dedi: «Bir kuni Abdulloh ibn Umarning oldiga keldim, u meni bozorga ergashishga chorladi. Men unga: ‹Bozorda nima qilasiz-ku, siz na (biror narsa) sotishga toʻxtaysiz, na mollarni soʻraysiz, na ularga narx belgilaysiz, na bozor majlislarida oʻtirasiz?›, dedim va: ‹Keling, mana shu yerda oʻtirib suhbatlashaylik›, dedim». U dedi: «Shunda Abdulloh ibn Umar menga: ‹Ey Abu Batn (qorindor), — At-Tufayl semiz qorinli edi, — biz faqat salom uchungina (bozorga) chiqamiz, uchragan kishiga salom beramiz›, dedi».Ат-Туфайл ибн Убай ибн Каъб (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, у Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)нинг олдига келиб, у билан бирга бозорга чиқар эди. У деди: «Бозорга чиққанимизда, Абдуллоҳ ибн Умар на эски-туски сотувчи, на (бошқа) сотувчи, на мискин, на бошқа бирорта кишининг ёнидан салом бермай ўтмас эди». Ат-Туфайл деди: «Бир куни Абдуллоҳ ибн Умарнинг олдига келдим, у мени бозорга эргашишга чорлади. Мен унга: ‹Бозорда нима қиласиз-ку, сиз на (бирор нарса) сотишга тўхтайсиз, на молларни сўрайсиз, на уларга нарх белгилайсиз, на бозор мажлисларида ўтирасиз?›, дедим ва: ‹Келинг, мана шу ерда ўтириб суҳбатлашайлик›, дедим». У деди: «Шунда Абдуллоҳ ибн Умар менга: ‹Эй Абу Батн (қориндор), — Ат-Туфайл семиз қоринли эди, — биз фақат салом учунгина (бозорга) чиқамиз, учраган кишига салом берамиз›, деди».