وَحَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، دَخَلَ عَلَى أَبِي بَكْرٍ الصِّدِّيقِ وَهُوَ يَجْبِذُ لِسَانَهُ فَقَالَ لَهُ عُمَرُ مَهْ غَفَرَ اللَّهُ لَكَ . فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ إِنَّ هَذَا أَوْرَدَنِي الْمَوَارِدَ .
Zayd ibn Aslam otasidan (rivoyat qilishicha), Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu) Abu Bakr as-Siddiq (roziyallohu anhu)ning oldiga kirdi, u esa tilini (ushlab) tortib turgan edi. Umar unga: «Toʻxta, Alloh seni kechirsin!» dedi. Abu Bakr: «Mana shu (til) meni koʻp (halokatli) joylarga soldi», dedi.Зайд ибн Аслам отасидан (ривоят қилишича), Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу) Абу Бакр ас-Сиддиқ (розияллоҳу анҳу)нинг олдига кирди, у эса тилини (ушлаб) тортиб турган эди. Умар унга: «Тўхта, Аллоҳ сени кечирсин!» деди. Абу Бакр: «Мана шу (тил) мени кўп (ҳалокатли) жойларга солди», деди.