أَخْبَرَنَا هَنَّادُ بْنُ السَّرِيِّ، عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَقَطَ مِنْ فَرَسٍ عَلَى شِقِّهِ الأَيْمَنِ فَدَخَلُوا عَلَيْهِ يَعُودُونَهُ فَحَضَرَتِ الصَّلاَةُ فَلَمَّا قَضَى الصَّلاَةَ قَالَ " إِنَّمَا جُعِلَ الإِمَامُ لِيُؤْتَمَّ بِهِ فَإِذَا رَكَعَ فَارْكَعُوا وَإِذَا رَفَعَ فَارْفَعُوا وَإِذَا سَجَدَ فَاسْجُدُوا وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ فَقُولُوا رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ " .
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ otdan oʻng yon tomonlariga yiqilib tushdilar. Odamlar ularni koʻrgani kirishdi, namoz vaqti ham kirdi. Namozni oʻqib boʻlgach: «Imom faqat unga ergashilishi uchun tayinlangan. Bas, u rukuʼ qilsa, sizlar ham rukuʼ qilinglar; u bosh koʻtarsa, sizlar ham koʻtaringlar; u sajda qilsa, sizlar ham sajda qilinglar; u ‹Samiʼalloohu liman hamidah› desa, sizlar ‹Robbanaa lakal hamd› denglar», dedilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ отдан ўнг ён томонларига йиқилиб тушдилар. Одамлар уларни кўргани киришди, намоз вақти ҳам кирди. Намозни ўқиб бўлгач: «Имом фақат унга эргашилиши учун тайинланган. Бас, у рукуъ қилса, сизлар ҳам рукуъ қилинглар; у бош кўтарса, сизлар ҳам кўтаринглар; у сажда қилса, сизлар ҳам сажда қилинглар; у ‹Самиъаллооҳу лиман ҳамидаҳ› деса, сизлар ‹Роббанаа лакал ҳамд› денглар», дедилар.