أَخْبَرَنَا سُوَيْدُ بْنُ نَصْرٍ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ الْمُبَارَكِ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، حِينَ اسْتَخْلَفَهُ مَرْوَانُ عَلَى الْمَدِينَةِ كَانَ إِذَا قَامَ إِلَى الصَّلاَةِ الْمَكْتُوبَةِ كَبَّرَ ثُمَّ يُكَبِّرُ حِينَ يَرْكَعُ فَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرَّكْعَةِ قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ ثُمَّ يُكَبِّرُ حِينَ يَهْوِي سَاجِدًا ثُمَّ يُكَبِّرُ حِينَ يَقُومُ مِنَ الثِّنْتَيْنِ بَعْدَ التَّشَهُّدِ يَفْعَلُ مِثْلَ ذَلِكَ حَتَّى يَقْضِيَ صَلاَتَهُ فَإِذَا قَضَى صَلاَتَهُ وَسَلَّمَ أَقْبَلَ عَلَى أَهْلِ الْمَسْجِدِ فَقَالَ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنِّي لأَشْبَهُكُمْ صَلاَةً بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Abu Salama ibn Abdurrahmon (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Marvon Abu Hurayrani Madinaga voliy qilib qoʻyganida, u farz namozga turganda takbir aytar, soʻng rukuʼga borganda takbir aytar, rukuʼdan boshini koʻtarganda: «Samiʼallohu liman hamidah, Rabbanaa va lakal-hamd» der, soʻng sajdaga engashganda takbir aytar, soʻng tashahhuddan keyin ikki rakaʼatdan turganda takbir aytar, namozini tugatguncha shunday qilar edi. Namozini tugatib salom berganidan soʻng masjid ahliga yuzlanib: «Jonim qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, men namoz jihatidan sizlarning ichingizda Rasululloh ﷺga eng oʻxshaganingizman», der edi.Абу Салама ибн Абдурраҳмон (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Марвон Абу Ҳурайрани Мадинага волий қилиб қўйганида, у фарз намозга турганда такбир айтар, сўнг рукуъга борганда такбир айтар, рукуъдан бошини кўтарганда: «Самиъаллоҳу лиман ҳамидаҳ, Раббанаа ва лакал-ҳамд» дер, сўнг саждага энгашганда такбир айтар, сўнг ташаҳҳуддан кейин икки ракаъатдан турганда такбир айтар, намозини тугатгунча шундай қилар эди. Намозини тугатиб салом берганидан сўнг масжид аҳлига юзланиб: «Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, мен намоз жиҳатидан сизларнинг ичингизда Расулуллоҳ ﷺга энг ўхшаганингизман», дер эди.