أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى، عَنْ عِمْرَانَ بْنِ حُصَيْنٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم صَلَّى صَلاَةَ الظُّهْرِ أَوِ الْعَصْرِ وَرَجُلٌ يَقْرَأُ خَلْفَهُ فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ " أَيُّكُمْ قَرَأَ بِـ { سَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ الأَعْلَى } فَقَالَ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ أَنَا وَلَمْ أُرِدْ بِهَا إِلاَّ الْخَيْرَ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " قَدْ عَرَفْتُ أَنَّ بَعْضَكُمْ قَدْ خَالَجَنِيهَا " .
Imron ibn Husayn (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ peshin yoki asr namozini oʻqidilar, bir kishi esa ularning ortidan qiroat qilardi. Namozdan boʻshaganlarida: «Qaysi biringiz {Rabbingizning eng oliy ismini poklab yod eting} deb qiroat qildi?» dedilar. Jamoadan bir kishi: «Men, lekin men bu bilan faqat yaxshilikni koʻzladim», dedi. Shunda Nabiy ﷺ: «Baʼzingiz meni bu qiroatda tortishtirganini bilib oldim», dedilar.Имрон ибн Ҳусайн (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ пешин ёки аср намозини ўқидилар, бир киши эса уларнинг ортидан қироат қиларди. Намоздан бўшаганларида: «Қайси бирингиз {Раббингизнинг энг олий исмини поклаб ёд этинг} деб қироат қилди?» дедилар. Жамоадан бир киши: «Мен, лекин мен бу билан фақат яхшиликни кўзладим», деди. Шунда Набий ﷺ: «Баъзингиз мени бу қироатда тортиштирганини билиб олдим», дедилар.