أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ إِذَا دَخَلَ فِي الصَّلاَةِ حَذْوَ مَنْكِبَيْهِ وَإِذَا رَفَعَ رَأْسَهُ مِنَ الرُّكُوعِ فَعَلَ مِثْلَ ذَلِكَ وَإِذَا قَالَ " سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ " . قَالَ " رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ " . وَكَانَ لاَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ بَيْنَ السَّجْدَتَيْنِ .
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ namozga kirganlarida qoʻllarini yelkalari barobariga koʻtarar edilar, rukudan boshlarini koʻtarganlarida ham xuddi shunday qilar edilar. «Samiallohu liman hamidah» deganlarida «Rabbana laka-l-hamd» der edilar. Ikki sajda orasida esa qoʻllarini koʻtarmas edilar.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ намозга кирганларида қўлларини елкалари баробарига кўтарар эдилар, рукудан бошларини кўтарганларида ҳам худди шундай қилар эдилар. «Самиаллоҳу лиман ҳамидаҳ» деганларида «Раббана лака-л-ҳамд» дер эдилар. Икки сажда орасида эса қўлларини кўтармас эдилар.