أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبَّادٌ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ كُنَّا نُصَلِّي مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الظُّهْرَ فَآخُذُ قَبْضَةً مِنْ حَصًى فِي كَفِّي أُبَرِّدُهُ ثُمَّ أُحَوِّلُهُ فِي كَفِّي الآخَرِ فَإِذَا سَجَدْتُ وَضَعْتُهُ لِجَبْهَتِي .
Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: u: «Biz Rasululloh ﷺ bilan birga zuhr namozini oʻqir edik. Men bir hovuch mayda toshni kaftimga olib sovutar, soʻng uni ikkinchi kaftimga koʻchirardim. Sajdaga borganimda esa uni peshonam uchun quyardim», dedi.Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: у: «Биз Расулуллоҳ ﷺ билан бирга зуҳр намозини ўқир эдик. Мен бир ҳовуч майда тошни кафтимга олиб совутар, сўнг уни иккинчи кафтимга кўчирардим. Саждага борганимда эса уни пешонам учун қуярдим», деди.