أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، وَالْحَارِثُ بْنُ مِسْكِينٍ، قِرَاءَةً عَلَيْهِ وَأَنَا أَسْمَعُ، عَنِ ابْنِ الْقَاسِمِ، حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَلْحَلَةَ الدُّؤَلِيِّ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عِمْرَانَ الأَنْصَارِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ عَدَلَ إِلَىَّ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ وَأَنَا نَازِلٌ، تَحْتَ سَرْحَةٍ بِطَرِيقِ مَكَّةَ فَقَالَ مَا أَنْزَلَكَ تَحْتَ هَذِهِ الشَّجَرَةِ فَقُلْتُ أَنْزَلَنِي ظِلُّهَا . قَالَ عَبْدُ اللَّهِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِذَا كُنْتَ بَيْنَ الأَخْشَبَيْنِ مِنْ مِنًى وَنَفَخَ - بِيَدِهِ نَحْوَ الْمَشْرِقِ - فَإِنَّ هُنَاكَ وَادِيًا يُقَالُ لَهُ السُّرَّبَةُ - وَفِي حَدِيثِ الْحَارِثِ يُقَالُ لَهُ السُّرَرُ - بِهِ سَرْحَةٌ سُرَّ تَحْتَهَا سَبْعُونَ نَبِيًّا " .
Muhammad ibn Imron al-Ansoriy (rahimahulloh) otasidan rivoyat qiladi: «Men Makka yoʻlida bir katta daraxt tagida tushib turgan edim, Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo) mening oldimga burildi va: ‹Seni bu daraxt tagiga nima tushirdi?› dedi. Men: ‹Uning soyasi tushirdi›, dedim. Abdulloh dedi: ‹Rasululloh ﷺ: Sen Minoning ikki togʻi orasida boʻlsang — va qoʻllari bilan mashriq tomonga ishora qildilar — u yerda Surraba deb ataladigan bir vodiy bor. Unda bir katta daraxt bor, uning tagida yetmish paygʻambar tugʻilgan, dedilar.›»Муҳаммад ибн Имрон ал-Ансорий (раҳимаҳуллоҳ) отасидан ривоят қилади: «Мен Макка йўлида бир катта дарахт тагида тушиб турган эдим, Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) менинг олдимга бурилди ва: ‹Сени бу дарахт тагига нима туширди?› деди. Мен: ‹Унинг сояси туширди›, дедим. Абдуллоҳ деди: ‹Расулуллоҳ ﷺ: Сен Минонинг икки тоғи орасида бўлсанг — ва қўллари билан машриқ томонга ишора қилдилар — у ерда Сурраба деб аталадиган бир водий бор. Унда бир катта дарахт бор, унинг тагида етмиш пайғамбар туғилган, дедилар.›»