أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ، أَنَّ امْرَأَةً، جَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ جِئْتُ لأَهَبَ نَفْسِي لَكَ . فَنَظَرَ إِلَيْهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَصَعَّدَ النَّظَرَ إِلَيْهَا وَصَوَّبَهُ ثُمَّ طَأْطَأَ رَأْسَهُ فَلَمَّا رَأَتِ الْمَرْأَةُ أَنَّهُ لَمْ يَقْضِ فِيهَا شَيْئًا جَلَسَتْ فَقَامَ رَجُلٌ مِنْ أَصْحَابِهِ فَقَالَ أَىْ رَسُولَ اللَّهِ إِنْ لَمْ يَكُنْ لَكَ بِهَا حَاجَةٌ فَزَوِّجْنِيهَا . قَالَ " هَلْ عِنْدَكَ مِنْ شَىْءٍ " . فَقَالَ لاَ وَاللَّهِ مَا وَجَدْتُ شَيْئًا . فَقَالَ " انْظُرْ وَلَوْ خَاتَمًا مِنْ حَدِيدٍ " . فَذَهَبَ ثُمَّ رَجَعَ فَقَالَ لاَ وَاللَّهِ يَا رَسُولَ اللَّهِ وَلاَ خَاتَمًا مِنْ حَدِيدٍ وَلَكِنْ هَذَا إِزَارِي - قَالَ سَهْلٌ مَا لَهُ رِدَاءٌ - فَلَهَا نِصْفُهُ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا تَصْنَعُ بِإِزَارِكَ إِنْ لَبِسْتَهُ لَمْ يَكُنْ عَلَيْهَا مِنْهُ شَىْءٌ وَإِنْ لَبِسَتْهُ لَمْ يَكُنْ عَلَيْكَ مِنْهُ شَىْءٌ " . فَجَلَسَ الرَّجُلُ حَتَّى طَالَ مَجْلِسُهُ ثُمَّ قَامَ فَرَآهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُوَلِّيًا فَأَمَرَ بِهِ فَدُعِيَ فَلَمَّا جَاءَ قَالَ " مَاذَا مَعَكَ مِنَ الْقُرْآنِ " . قَالَ مَعِي سُورَةُ كَذَا وَسُورَةُ كَذَا . عَدَّدَهَا . فَقَالَ " هَلْ تَقْرَؤُهُنَّ عَنْ ظَهْرِ قَلْبٍ " . قَالَ نَعَمْ . قَالَ " مَلَّكْتُكَهَا بِمَا مَعَكَ مِنَ الْقُرْآنِ " .
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir ayol Rasululloh ﷺ huzurlariga kelib: «Ey Allohning Rasuli, oʻzimni sizga hadya qilgani keldim», dedi. Rasululloh ﷺ unga bir qarab, koʻzlarini yuqoriga koʻtarib, soʻng pastga tushirdilar, keyin boshlarini quyi soldilar. Ayol u zot oʻzi haqida biror narsa hukm qilmaganlarini koʻrgach, oʻtirdi. Shunda sahobalaridan bir kishi turib: «Ey Allohning Rasuli, agar sizga uning hojati boʻlmasa, uni menga nikohlab bering», dedi. U zot: «Sening yoningda biror narsa bormi?» dedilar. U: «Yoʻq, Allohga qasamki, hech narsa topmayapman», dedi. U zot: «Qarab koʻr, temirdan yasalgan uzuk boʻlsa ham», dedilar. U borib, soʻng qaytib keldi va: «Yoʻq, Allohga qasamki, ey Allohning Rasuli, temirdan yasalgan uzuk ham topmadim, lekin mana bu izorim bor — Sahl aytadiki: uning ridosi ham yoʻq edi — uning yarmi shu ayolga boʻlsin», dedi. Rasululloh ﷺ: «Izoringni nima qilasan? Agar sen uni kiysang, unga undan hech narsa boʻlmaydi, agar u kiysa, senga undan hech narsa boʻlmaydi», dedilar. Bas, u kishi oʻtirdi, oʻtirgani choʻzildi, soʻng turib ketdi. Rasululloh ﷺ uning ketayotganini koʻrib, chaqirishga buyurdilar va u chaqirildi. Kelgach, u zot: «Sening yoningda Qurʼondan nima bor?» dedilar. U: «Yonimda falon sura va falon sura bor», deb ularni sanab berdi. U zot: «Ularni yoddan oʻqiy olasanmi?» dedilar. U: «Ha», dedi. U zot: «Seni unga yoningdagi Qurʼon evaziga egalik qildirdim», dedilar.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир аёл Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, ўзимни сизга ҳадя қилгани келдим», деди. Расулуллоҳ ﷺ унга бир қараб, кўзларини юқорига кўтариб, сўнг пастга туширдилар, кейин бошларини қуйи солдилар. Аёл у зот ўзи ҳақида бирор нарса ҳукм қилмаганларини кўргач, ўтирди. Шунда саҳобаларидан бир киши туриб: «Эй Аллоҳнинг Расули, агар сизга унинг ҳожати бўлмаса, уни менга никоҳлаб беринг», деди. У зот: «Сенинг ёнингда бирор нарса борми?» дедилар. У: «Йўқ, Аллоҳга қасамки, ҳеч нарса топмаяпман», деди. У зот: «Қараб кўр, темирдан ясалган узук бўлса ҳам», дедилар. У бориб, сўнг қайтиб келди ва: «Йўқ, Аллоҳга қасамки, эй Аллоҳнинг Расули, темирдан ясалган узук ҳам топмадим, лекин мана бу изорим бор — Саҳл айтадики: унинг ридоси ҳам йўқ эди — унинг ярми шу аёлга бўлсин», деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Изорингни нима қиласан? Агар сен уни кийсанг, унга ундан ҳеч нарса бўлмайди, агар у кийса, сенга ундан ҳеч нарса бўлмайди», дедилар. Бас, у киши ўтирди, ўтиргани чўзилди, сўнг туриб кетди. Расулуллоҳ ﷺ унинг кетаётганини кўриб, чақиришга буюрдилар ва у чақирилди. Келгач, у зот: «Сенинг ёнингда Қуръондан нима бор?» дедилар. У: «Ёнимда фалон сура ва фалон сура бор», деб уларни санаб берди. У зот: «Уларни ёддан ўқий оласанми?» дедилар. У: «Ҳа», деди. У зот: «Сени унга ёнингдаги Қуръон эвазига эгалик қилдирдим», дедилар.