أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَنْ أَعْمَرَ رَجُلاً عُمْرَى لَهُ وَلِعَقِبِهِ فَقَدْ قَطَعَ قَوْلُهُ حَقَّهُ وَهِيَ لِمَنْ أُعْمِرَ وَلِعَقِبِهِ " .
Jobir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim bir kishiga biror narsani oʻziga va uning avlodiga umro qilib bersa, uning shu soʻzi oʻz haqqini uzib qoʻyadi; u narsa umro qilib berilgan kishiga va uning avlodiga tegishli boʻladi», deganlarini eshitdim.Жобир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бир кишига бирор нарсани ўзига ва унинг авлодига умро қилиб берса, унинг шу сўзи ўз ҳаққини узиб қўяди; у нарса умро қилиб берилган кишига ва унинг авлодига тегишли бўлади», деганларини эшитдим.