أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدٌ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ مَرَّ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِشَيْخٍ يُهَادَى بَيْنَ اثْنَيْنِ فَقَالَ " مَا بَالُ هَذَا " . قَالُوا نَذَرَ أَنْ يَمْشِيَ . قَالَ " إِنَّ اللَّهَ غَنِيٌّ عَنْ تَعْذِيبِ هَذَا نَفْسَهُ مُرْهُ فَلْيَرْكَبْ " . فَأَمَرَهُ أَنْ يَرْكَبَ .
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ikki kishi orasida suyalib kelayotgan bir keksa chol yonidan oʻtdilar-da: «Bunga nima boʻlgan?» dedilar. Ular: «U piyoda borishga nazr qilgan edi», dedilar. U zot: «Albatta, Alloh bu odamning oʻzini qiynashiga behojatdir. Unga aytinglar, mingashib borsin», dedilar. Va uni mingashib borishga buyurdilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ икки киши орасида суялиб келаётган бир кекса чол ёнидан ўтдилар-да: «Бунга нима бўлган?» дедилар. Улар: «У пиёда боришга назр қилган эди», дедилар. У зот: «Албатта, Аллоҳ бу одамнинг ўзини қийнашига беҳожатдир. Унга айтинглар, мингашиб борсин», дедилар. Ва уни мингашиб боришга буюрдилар.