أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ مُحَمَّدٍ، قَالَ لَمْ أَعْلَمْ شُرَيْحًا كَانَ يَقْضِي فِي الْمُضَارِبِ إِلاَّ بِقَضَاءَيْنِ كَانَ رُبَّمَا قَالَ لِلْمُضَارِبِ بَيِّنَتَكَ عَلَى مُصِيبَةٍ تُعْذَرُ بِهَا. وَرُبَّمَا قَالَ لِصَاحِبِ الْمَالِ بَيِّنَتَكَ أَنَّ أَمِينَكَ خَائِنٌ وَإِلاَّ فَيَمِينُهُ بِاللَّهِ مَا خَانَكَ.
Muhammad (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: «Shurayhning muzorabachi (mudorib) toʻgʻrisida faqat ikki xil hukm qilganini bilaman. U baʼzan mudoribga: ‹Sen uzr boʻladigan bir musibat yetganiga dalil keltir›, der edi. Baʼzan esa mol egasiga: ‹Sening ishonchli kishing xiyonat qilganiga dalil keltir, aks holda uning senga xiyonat qilmaganiga Alloh nomiga ichgan qasami yetarli›, der edi.»Муҳаммад (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: «Шурайҳнинг музорабачи (мудориб) тўғрисида фақат икки хил ҳукм қилганини биламан. У баъзан мудорибга: ‹Сен узр бўладиган бир мусибат етганига далил келтир›, дер эди. Баъзан эса мол эгасига: ‹Сенинг ишончли кишинг хиёнат қилганига далил келтир, акс ҳолда унинг сенга хиёнат қилмаганига Аллоҳ номига ичган қасами етарли›, дер эди.»