أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ مَيْمُونٍ، قَالَ حَدَّثَنِي الْقَعْنَبِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ هِلاَلٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ كُنَّا نَقْعُدُ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي الْمَسْجِدِ فَإِذَا قَامَ قُمْنَا فَقَامَ يَوْمًا وَقُمْنَا مَعَهُ حَتَّى لَمَّا بَلَغَ وَسَطَ الْمَسْجِدِ أَدْرَكَهُ رَجُلٌ فَجَبَذَ بِرِدَائِهِ مِنْ وَرَائِهِ - وَكَانَ رِدَاؤُهُ خَشِنًا - فَحَمَّرَ رَقَبَتَهُ فَقَالَ يَا مُحَمَّدُ احْمِلْ لِي عَلَى بَعِيرَىَّ هَذَيْنِ فَإِنَّكَ لاَ تَحْمِلُ مِنْ مَالِكَ وَلاَ مِنْ مَالِ أَبِيكَ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ وَأَسْتَغْفِرُ اللَّهَ لاَ أَحْمِلُ لَكَ حَتَّى تُقِيدَنِي مِمَّا جَبَذْتَ بِرَقَبَتِي " . فَقَالَ الأَعْرَابِيُّ لاَ وَاللَّهِ لاَ أُقِيدُكَ . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ذَلِكَ ثَلاَثَ مَرَّاتٍ كُلُّ ذَلِكَ يَقُولُ لاَ وَاللَّهِ لاَ أُقِيدُكَ . فَلَمَّا سَمِعْنَا قَوْلَ الأَعْرَابِيِّ أَقْبَلْنَا إِلَيْهِ سِرَاعًا فَالْتَفَتَ إِلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " عَزَمْتُ عَلَى مَنْ سَمِعَ كَلاَمِي أَنْ لاَ يَبْرَحَ مَقَامَهُ حَتَّى آذَنَ لَهُ " . فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِرَجُلٍ مِنَ الْقَوْمِ " يَا فُلاَنُ احْمِلْ لَهُ عَلَى بَعِيرٍ شَعِيرًا وَعَلَى بَعِيرٍ تَمْرًا " . ثُمَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " انْصَرِفُوا " .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Biz masjidda Rasululloh ﷺ bilan oʻtirar edik. U zot turganlarida, biz ham turardik. Bir kuni u zot turdilar, biz ham u zot bilan turdik. U zot masjidning oʻrtasiga yetganlarida, bir kishi u zotga yetib olib, ortidan ridolarini tortdi — ridolari dagʻal edi — shuning uchun boʻyinlarida qizil iz qoldi. Soʻng u: ‹Ey Muhammad! Mana bu ikki tuyamga (yuk) ortib ber, chunki sen buni oʻz molingdan ham, otangning molidan ham bermaysan›, dedi. Rasululloh ﷺ: «Yoʻq — Allohdan magʻfirat soʻrayman — boʻynimni tortganing uchun mendan qasos olishga imkon bermaguningcha, senga ortib bermayman», dedilar. Aʼrobiy: ‹Yoʻq, Allohga qasam, senga qasos olishga imkon bermayman›, dedi. Rasululloh ﷺ buni uch marta aytdilar, aʼrobiy har safar: ‹Yoʻq, Allohga qasam, senga qasos olishga imkon bermayman›, deb turdi. Aʼrobiyning bu soʻzini eshitganimizda, biz shoshib u tomon yoʻnaldik. Rasululloh ﷺ bizga oʻgirilib: «Mening soʻzimni eshitgan kishi men unga ijozat bermaguncha oʻz joyidan qimirlamasligini buyuraman», dedilar. Soʻng Rasululloh ﷺ qavmdan bir kishiga: «Ey falonchi, unga bir tuyaga arpa, bir tuyaga xurmo ortib ber», dedilar. Keyin Rasululloh ﷺ: «Endi tarqalinglar», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Биз масжидда Расулуллоҳ ﷺ билан ўтирар эдик. У зот турганларида, биз ҳам турардик. Бир куни у зот турдилар, биз ҳам у зот билан турдик. У зот масжиднинг ўртасига етганларида, бир киши у зотга етиб олиб, ортидан ридоларини тортди — ридолари дағал эди — шунинг учун бўйинларида қизил из қолди. Сўнг у: ‹Эй Муҳаммад! Мана бу икки туямга (юк) ортиб бер, чунки сен буни ўз молингдан ҳам, отангнинг молидан ҳам бермайсан›, деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Йўқ — Аллоҳдан мағфират сўрайман — бўйнимни тортганинг учун мендан қасос олишга имкон бермагунингча, сенга ортиб бермайман», дедилар. Аъробий: ‹Йўқ, Аллоҳга қасам, сенга қасос олишга имкон бермайман›, деди. Расулуллоҳ ﷺ буни уч марта айтдилар, аъробий ҳар сафар: ‹Йўқ, Аллоҳга қасам, сенга қасос олишга имкон бермайман›, деб турди. Аъробийнинг бу сўзини эшитганимизда, биз шошиб у томон йўналдик. Расулуллоҳ ﷺ бизга ўгирилиб: «Менинг сўзимни эшитган киши мен унга ижозат бермагунча ўз жойидан қимирламаслигини буюраман», дедилар. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ қавмдан бир кишига: «Эй фалончи, унга бир туяга арпа, бир туяга хурмо ортиб бер», дедилар. Кейин Расулуллоҳ ﷺ: «Энди тарқалинглар», дедилар.