أَخْبَرَنَا عَبْدُ الْحَمِيدِ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مَخْلَدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، عَنْ عَطَاءٍ، عَنْ أَيْمَنَ، مَوْلَى ابْنِ عُمَرَ عَنْ تُبَيْعٍ، عَنْ كَعْبٍ، قَالَ مَنْ تَوَضَّأَ فَأَحْسَنَ وُضُوءَهُ ثُمَّ شَهِدَ صَلاَةَ الْعَتَمَةِ فِي جَمَاعَةٍ ثُمَّ صَلَّى إِلَيْهَا أَرْبَعًا مِثْلَهَا يَقْرَأُ فِيهَا وَيُتِمُّ رُكُوعَهَا وَسُجُودَهَا كَانَ لَهُ مِنَ الأَجْرِ مِثْلُ لَيْلَةِ الْقَدْرِ .
Kaʼb (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: «Kim taharat qilib, taharatini goʻzal ado etsa, soʻng jamoat bilan xufton namozini oʻqisa, keyin oʻshanga oʻxshash toʻrt rakaat namoz oʻqib, unda qiroat qilsa hamda rukuʼ va sajdalarini toʻliq bajarsa, unga Laylatul qadr kechasiday ajr boʻladi».Каъб (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: «Ким таҳарат қилиб, таҳаратини гўзал адо этса, сўнг жамоат билан хуфтон намозини ўқиса, кейин ўшанга ўхшаш тўрт ракаат намоз ўқиб, унда қироат қилса ҳамда рукуъ ва саждаларини тўлиқ бажарса, унга Лайлатул қадр кечасидай ажр бўлади».