أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ مُحَمَّدٍ أَبُو عُمَيْرِ بْنُ النَّحَّاسِ، عَنْ ضَمْرَةَ، عَنِ الشَّيْبَانِيِّ، عَنِ ابْنِ الدَّيْلَمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لَنَا أَعْنَابًا فَمَاذَا نَصْنَعُ بِهَا قَالَ " زَبِّبُوهَا " . قُلْنَا فَمَا نَصْنَعُ بِالزَّبِيبِ قَالَ " انْبِذُوهُ عَلَى غَدَائِكُمْ وَاشْرَبُوهُ عَلَى عَشَائِكُمْ وَانْبِذُوهُ عَلَى عَشَائِكُمْ وَاشْرَبُوهُ عَلَى غَدَائِكُمْ وَانْبِذُوهُ فِي الشِّنَانِ وَلاَ تَنْبِذُوهُ فِي الْقِلاَلِ فَإِنَّهُ إِنْ تَأَخَّرَ صَارَ خَلاًّ " .
Fayruz ad-Daylamiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Biz: ‹Ey Allohning Rasuli, bizda uzumlar bor, ularni nima qilaylik?› dedik. U zot: ‹Ularni mayiz qilib olinglar›, dedilar. Biz: ‹Mayizni nima qilaylik?› dedik. U zot: ‹Uni ertalab nabiz qilib, kechqurun ichinglar, kechqurun nabiz qilib, ertalab ichinglar, uni meshlarga solinglar, sopol idishlarga solmanglar, chunki agar u kechiksa, sirkaga aylanadi›, dedilar.»Файруз ад-Дайламий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Биз: ‹Эй Аллоҳнинг Расули, бизда узумлар бор, уларни нима қилайлик?› дедик. У зот: ‹Уларни майиз қилиб олинглар›, дедилар. Биз: ‹Майизни нима қилайлик?› дедик. У зот: ‹Уни эрталаб набиз қилиб, кечқурун ичинглар, кечқурун набиз қилиб, эрталаб ичинглар, уни мешларга солинглар, сопол идишларга солманглар, чунки агар у кечикса, сиркага айланади›, дедилар.»