أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنَا حُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ وَهْبٍ، عَنْ خَبَّابٍ، قَالَ شَكَوْنَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَرَّ الرَّمْضَاءِ فَلَمْ يُشْكِنَا . قِيلَ لأَبِي إِسْحَاقَ فِي تَعْجِيلِهَا قَالَ نَعَمْ .
Xabbob ibn al-Aratt (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz Rasululloh ﷺga qizigan qumning issigʻidan shikoyat qildik, lekin u zot shikoyatimizni qabul qilmadilar (yaʼni namozni kechiktirishga izn bermadilar).Хаббоб ибн ал-Аратт (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз Расулуллоҳ ﷺга қизиган қумнинг иссиғидан шикоят қилдик, лекин у зот шикоятимизни қабул қилмадилар (яъни намозни кечиктиришга изн бермадилар).