أَخْبَرَنَا شُعَيْبُ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَاصِمٌ، عَنْ عَمْرِو بْنِ سَلِمَةَ، قَالَ لَمَّا رَجَعَ قَوْمِي مِنْ عِنْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالُوا إِنَّهُ قَالَ " لِيَؤُمَّكُمْ أَكْثَرُكُمْ قِرَاءَةً لِلْقُرْآنِ " . قَالَ فَدَعَوْنِي فَعَلَّمُونِي الرُّكُوعَ وَالسُّجُودَ فَكُنْتُ أُصَلِّي بِهِمْ وَكَانَتْ عَلَىَّ بُرْدَةٌ مَفْتُوقَةٌ فَكَانُوا يَقُولُونَ لأَبِي أَلاَ تُغَطِّي عَنَّا اسْتَ ابْنِكَ .
Amr ibn Salama (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Qavmim Nabiy ﷺning huzurlaridan qaytib kelganlarida, u zot: ‹Sizlarga Qurʼonni eng koʻp yod bilganingiz imomlik qilsin›, deganlarini aytishdi. Shunda ular meni chaqirib, ruku va sajdani oʻrgatishdi, men ularga imom boʻlib namoz oʻqirdim. Ustimda esa yirtiq bir chopon bor edi. Ular otamga: ‹Oʻgʻlingning orqasini bizdan berkitmaysanmi?› deyishardi», dedi.Амр ибн Салама (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Қавмим Набий ﷺнинг ҳузурларидан қайтиб келганларида, у зот: ‹Сизларга Қуръонни энг кўп ёд билганингиз имомлик қилсин›, деганларини айтишди. Шунда улар мени чақириб, руку ва саждани ўргатишди, мен уларга имом бўлиб намоз ўқирдим. Устимда эса йиртиқ бир чопон бор эди. Улар отамга: ‹Ўғлингнинг орқасини биздан беркитмайсанми?› дейишарди», деди.