عَنْ أَبِي ذَرٍّ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَيْضًا، "أَنَّ نَاسًا مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه و سلم قَالُوا لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه و سلم يَا رَسُولَ اللَّهِ ذَهَبَ أَهْلُ الدُّثُورِ بِالْأُجُورِ؛ يُصَلُّونَ كَمَا نُصَلِّي، وَيَصُومُونَ كَمَا نَصُومُ، وَيَتَصَدَّقُونَ بِفُضُولِ أَمْوَالِهِمْ. قَالَ: أَوَلَيْسَ قَدْ جَعَلَ اللَّهُ لَكُمْ مَا تَصَّدَّقُونَ؟ إنَّ بِكُلِّ تَسْبِيحَةٍ صَدَقَةً، وَكُلِّ تَكْبِيرَةٍ صَدَقَةً، وَكُلِّ تَحْمِيدَةٍ صَدَقَةً، وَكُلِّ تَهْلِيلَةٍ صَدَقَةً، وَأَمْرٌ بِمَعْرُوفٍ صَدَقَةٌ، وَنَهْيٌ عَنْ مُنْكَرٍ صَدَقَةٌ، وَفِي بُضْعِ أَحَدِكُمْ صَدَقَةٌ. قَالُوا: يَا رَسُولَ اللَّهِ أَيَأْتِي أَحَدُنَا شَهْوَتَهُ وَيَكُونُ لَهُ فِيهَا أَجْرٌ؟ قَالَ: أَرَأَيْتُمْ لَوْ وَضَعَهَا فِي حَرَامٍ أَكَانَ عَلَيْهِ وِزْرٌ؟ فَكَذَلِكَ إذَا وَضَعَهَا فِي الْحَلَالِ، كَانَ لَهُ أَجْرٌ". [رَوَاهُ مُسْلِمٌ].
Yana Abu Zar (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ning sahobalaridan baʼzi kishilar Nabiy ﷺga: «Yo Rasululloh, boy-badavlat kishilar (koʻp) ajrlarni olib ketishdi: ular biz namoz oʻqiganimizdek namoz oʻqiydilar, biz roʻza tutganimizdek roʻza tutadilar va ortiqcha mollaridan sadaqa qiladilar», deyishdi. U zot: «Alloh sizlarga ham sadaqa qiladigan narsalarni ato qilib qoʻygan-ku! Albatta, har bir tasbeh — sadaqadir, har bir takbir — sadaqadir, har bir tahmid — sadaqadir, har bir tahlil — sadaqadir; yaxshilikka buyurish — sadaqadir, yomonlikdan qaytarish — sadaqadir, hatto biringizning (halol) jimoʼida ham sadaqa bordir», dedilar. Ular: «Yo Rasululloh, biror kishimiz oʻz shahvatini qondirsa, unga shu (ish)da ajr boʻladimi?» deyishdi. U zot: «Aytingchi, agar u buni harom (yoʻl)ga qoʻyganida, unga gunoh boʻlmasmidi? Xuddi shuningdek, uni halol (yoʻl)ga qoʻysa, unga ajr boʻladi», dedilar. Buni Muslim rivoyat qilgan.Яна Абу Зар (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ нинг саҳобаларидан баъзи кишилар Набий ﷺга: «Ё Расулуллоҳ, бой-бадавлат кишилар (кўп) ажрларни олиб кетишди: улар биз намоз ўқиганимиздек намоз ўқийдилар, биз рўза тутганимиздек рўза тутадилар ва ортиқча молларидан садақа қиладилар», дейишди. У зот: «Аллоҳ сизларга ҳам садақа қиладиган нарсаларни ато қилиб қўйган-ку! Албатта, ҳар бир тасбеҳ — садақадир, ҳар бир такбир — садақадир, ҳар бир таҳмид — садақадир, ҳар бир таҳлил — садақадир; яхшиликка буюриш — садақадир, ёмонликдан қайтариш — садақадир, ҳатто бирингизнинг (ҳалол) жимоъида ҳам садақа бордир», дедилар. Улар: «Ё Расулуллоҳ, бирор кишимиз ўз шаҳватини қондирса, унга шу (иш)да ажр бўладими?» дейишди. У зот: «Айтингчи, агар у буни ҳаром (йўл)га қўйганида, унга гуноҳ бўлмасмиди? Худди шунингдек, уни ҳалол (йўл)га қўйса, унга ажр бўлади», дедилар. Буни Муслим ривоят қилган.