عَنْ أَبِي هُرَيْرَة رَضِيَ اللهُ عَنْهُ قَالَ: قَالَ رَسُول اللَّهِ صلى الله عليه و سلم إنَّ اللَّهَ تَعَالَى قَالَ: "مَنْ عَادَى لِي وَلِيًّا فَقْد آذَنْتهُ بِالْحَرْبِ، وَمَا تَقَرَّبَ إلَيَّ عَبْدِي بِشَيْءٍ أَحَبَّ إلَيَّ مِمَّا افْتَرَضْتُهُ عَلَيْهِ، وَلَا يَزَالُ عَبْدِي يَتَقَرَّبُ إلَيَّ بِالنَّوَافِلِ حَتَّى أُحِبَّهُ، فَإِذَا أَحْبَبْتُهُ كُنْت سَمْعَهُ الَّذِي يَسْمَعُ بِهِ، وَبَصَرَهُ الَّذِي يُبْصِرُ بِهِ، وَيَدَهُ الَّتِي يَبْطِشُ بِهَا، وَرِجْلَهُ الَّتِي يَمْشِي بِهَا، وَلَئِنْ سَأَلَنِي لَأُعْطِيَنَّهُ، وَلَئِنْ اسْتَعَاذَنِي لَأُعِيذَنَّهُ". [رَوَاهُ الْبُخَارِيُّ].
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Alloh taolo aytdi: ‹Kim Mening bir doʻstimga (avliyoga) dushmanlik qilsa, Men unga urush eʼlon qilaman. Bandam Menga, Oʻzim unga farz qilgan narsalardan koʻra sevimliroq boʻlgan biror narsa bilan yaqinlashmagan. Bandam Menga nafl (ibodatlar) bilan yaqinlashaveradiki, oxiri Men uni sevib qolaman. Uni sevganimda esa, Men uning eshitadigan qulogʻi, koʻradigan koʻzi, ushlaydigan qoʻli va yuradigan oyogʻi boʻlaman. Agar u Mendan (biror narsa) soʻrasa, albatta beraman; agar Mendan panoh tilasa, albatta panoh beraman›», dedilar. Buni Buxoriy rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Аллоҳ таоло айтди: ‹Ким Менинг бир дўстимга (авлиёга) душманлик қилса, Мен унга уруш эълон қиламан. Бандам Менга, Ўзим унга фарз қилган нарсалардан кўра севимлироқ бўлган бирор нарса билан яқинлашмаган. Бандам Менга нафл (ибодатлар) билан яқинлашаверадики, охири Мен уни севиб қоламан. Уни севганимда эса, Мен унинг эшитадиган қулоғи, кўрадиган кўзи, ушлайдиган қўли ва юрадиган оёғи бўламан. Агар у Мендан (бирор нарса) сўраса, албатта бераман; агар Мендан паноҳ тиласа, албатта паноҳ бераман›», дедилар. Буни Бухорий ривоят қилган.