: عَنْ أبي هرَيرَةَ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صَلَّى الله عَلَيْهِ وَ سَلَّمَ قَالَ يَقُولُ اللهُ تَعَالَى : مَا لِعَبْدِي المُؤْمِنِ عِنْدِي جَزَاءٌ، إِذا قَبَضْتُ صَفِيَّهُ، مِنْ أَهلِ الدُّنْيَا، ثُمَّ احْتَسبَهُ، إِلَّا الجَنَّةَ رواه البخاري
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi, Rasululloh ﷺ dedilar: Alloh taolo aytadi: «Men moʻmin bandamning dunyo ahlidan boʻlgan suyukli doʻstini (jonini) olganimda, u esa buni (savobini umid qilib) sabr bilan kutib olsa, unga Men tomonimdan jannatdan boshqa hech qanday mukofot yoʻqdir». Buni Buxoriy rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади, Расулуллоҳ ﷺ дедилар: Аллоҳ таоло айтади: «Мен мўмин бандамнинг дунё аҳлидан бўлган суюкли дўстини (жонини) олганимда, у эса буни (савобини умид қилиб) сабр билан кутиб олса, унга Мен томонимдан жаннатдан бошқа ҳеч қандай мукофот йўқдир». Буни Бухорий ривоят қилган.