- وعن أبي الدرداء رضي الله عنه قال سمعت رسول الله صلى الله عليه وسلم يقول: "من سلك طريقًا يبتغي فيه علمًا سهل الله له طريقًا إلى الجنة، وإن الملائكة لتضع أجنحتها لطالب العلم رضا بما صنع، وإن العالم ليستغفر له من في السماوات والأرض حتى الحيتان في الماء، وفضل العالم على العابد كفضل القمر على سائر الكواكب، وإن العلماء ورثة الأنبياء وإن الأنبياء لم يورثوا دينارًا ولا درهما وإنما ورثوا العلم. فمن أخذه أخذ بحظ وافر" ((رواه أبو داود والترمذي)).
Qays ibn Kasirdan rivoyat qilinadi: Madinadan bir kishi Damashqda boʻlgan Abu Dardo (roziyallohu anhu)ning oldiga keldi. U: «Seni nima olib keldi, ey jiyanim?» dedi. U: «Senga yetib kelgan, senga Rasululloh ﷺdan rivoyat qiladigan bir hadis», dedi. U: «Biron hojat uchun kelmadingmi?» dedi. U: «Yoʻq», dedi. U: «Savdo uchun kelmadingmi?» dedi. U: «Yoʻq, men faqat shu hadisni izlab keldim», dedi. Shunda u (Abu Dardo): «Men Rasululloh ﷺning shunday deganlarini eshitganman: ‹Kim ilm izlab biron yoʻlga yursa, Alloh uni jannatga eltadigan yoʻlga soladi. Albatta, farishtalar ilm talabgoridan rozi boʻlib, unga qanotlarini quyadilar. Albatta, olim uchun osmonlardagi va yerdagi (jonzotlar), hatto suvdagi baliqlar ham magʻfirat soʻraydilar. Olimning obiddan afzalligi oyning boshqa yulduzlardan afzalligi kabidir. Albatta, olimlar paygʻambarlarning vorislaridir. Paygʻambarlar dinor ham, dirham ham meros qoldirmaganlar, faqat ilmni meros qoldirganlar. Kim uni olsa, toʻla nasiba olgan boʻladi›», dedi. Abu Iso aytdi: Biz bu hadisni faqat Osim ibn Rajo ibn Hayvaning hadisidan bilamiz, u mening nazdimda muttasil emasdir. Bu hadisning eng sahih (rivoyati) shudir.Қайс ибн Касирдан ривоят қилинади: Мадинадан бир киши Дамашқда бўлган Абу Дардо (розияллоҳу анҳу)нинг олдига келди. У: «Сени нима олиб келди, эй жияним?» деди. У: «Сенга етиб келган, сенга Расулуллоҳ ﷺдан ривоят қиладиган бир ҳадис», деди. У: «Бирон ҳожат учун келмадингми?» деди. У: «Йўқ», деди. У: «Савдо учун келмадингми?» деди. У: «Йўқ, мен фақат шу ҳадисни излаб келдим», деди. Шунда у (Абу Дардо): «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деганларини эшитганман: ‹Ким илм излаб бирон йўлга юрса, Аллоҳ уни жаннатга элтадиган йўлга солади. Албатта, фаришталар илм талабгоридан рози бўлиб, унга қанотларини қуядилар. Албатта, олим учун осмонлардаги ва ердаги (жонзотлар), ҳатто сувдаги балиқлар ҳам мағфират сўрайдилар. Олимнинг обиддан афзаллиги ойнинг бошқа юлдузлардан афзаллиги кабидир. Албатта, олимлар пайғамбарларнинг ворисларидир. Пайғамбарлар динор ҳам, дирҳам ҳам мерос қолдирмаганлар, фақат илмни мерос қолдирганлар. Ким уни олса, тўла насиба олган бўлади›», деди. Абу Исо айтди: Биз бу ҳадисни фақат Осим ибн Ражо ибн Ҳайванинг ҳадисидан биламиз, у менинг наздимда муттасил эмасдир. Бу ҳадиснинг энг саҳиҳ (ривояти) шудир.