HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Riyoz us-solihin · HadisРиёз ус-солиҳин · Ҳадис1524Bob 254:Боб 254: Gʻiybatning haromligi va tilni saqlashga buyurishҒийбатнинг ҳаромлиги ва тилни сақлашга буюришباب تحريم الغيبة والأمر بحفظ اللسان

- وعن أبي بكر رضي الله عنه أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال في خطبته يوم النحر بمنًى في حجة الوداع‏:‏ ‏"‏إن دماءكم، وأموالكم، وأعراضكم حرام عليكم كحرمة يومكم هذا، في شهركم هذا، في بلدكم هذا، ألا هل بلغت” ‏(‏‏(‏متفق عليه‏)‏‏)‏‏.‏

(Ibn Sirin Abdurahmon ibn Abu Bakradan, (u) Abu Bakra (roziyallohu anhu)dan; va mening nazarimda Abdurahmon ibn Abu Bakradan afzalroq boʻlgan boshqa bir kishidan, (u) Abu Bakradan rivoyat qildiki:) Rasululloh ﷺ odamlarga xutba qilib: «Bu qanday kun ekanini bilasizmi?» dedilar. Ular: «Alloh va Uning Rasuli biluvchiroqdir», dedilar. (Roviy aytdi:) Hatto biz U zot uni (kunni) oʻz nomidan boshqa (nom) bilan ataydilar, deb gumon qildik. U zot: «(Bu) Nahr (qurbonlik) kuni emasmi?» dedilar. Biz: «Ha, yo Rasululloh», dedik. U zot: «Bu qanday shahar? (Bu) Balda (haram shahri) emasmi?» dedilar. Biz: «Ha, yo Rasululloh», dedik. U zot: «Bas, albatta, sizlarning qonlaringiz, mol-mulklaringiz, nomus-orlaringiz va terilaringiz (badanlaringiz) sizlarga — mana shu kunungizning hurmati kabi, mana shu oyingizda, mana shu shahringizda — harom(dir). Ogoh boʻlinglar, (men sizlarga bularni) yetkazdimmi?» dedilar. Biz: «Ha», dedik. U zot: «Allohim, guvoh boʻl! Bas, hozir boʻlgan kishi yoʻq (gʻoyib) kishiga yetkazsin; chunki baʼzan yetkazilgan kishi — uni oʻzidan koʻra yaxshiroq saqlovchi (anglovchi) kishiga yetkazib qoʻyadi», dedilar — va shunday boʻldi ham. (U zot:) «Mendan keyin bir-biringizning boʻyningizni uradigan kofirlarga aylanib qaytmanglar», dedilar. (Roviy aytdi:) Ibn Hadramiy yondirilgan kun — Joriya ibn Qudoma uni yondirgan paytda — (Joriya): «Abu Bakrani (chaqirib) qaranglar!» dedi. Ular: «Mana, Abu Bakra seni koʻryapti», dedilar. Abdurahmon aytdi: Onam menga Abu Bakradan (rivoyat qilib) aytdiki, u: «Agar ular mening (huzurimga) kirganlarida ham, men bir qamish bilan ham (qarshilik) qilmagan boʻlardim», dedi.(Ибн Сирин Абдураҳмон ибн Абу Бакрадан, (у) Абу Бакра (розияллоҳу анҳу)дан; ва менинг назаримда Абдураҳмон ибн Абу Бакрадан афзалроқ бўлган бошқа бир кишидан, (у) Абу Бакрадан ривоят қилдики:) Расулуллоҳ ﷺ одамларга хутба қилиб: «Бу қандай кун эканини биласизми?» дедилар. Улар: «Аллоҳ ва Унинг Расули билувчироқдир», дедилар. (Ровий айтди:) Ҳатто биз У зот уни (кунни) ўз номидан бошқа (ном) билан атайдилар, деб гумон қилдик. У зот: «(Бу) Наҳр (қурбонлик) куни эмасми?» дедилар. Биз: «Ҳа, ё Расулуллоҳ», дедик. У зот: «Бу қандай шаҳар? (Бу) Балда (ҳарам шаҳри) эмасми?» дедилар. Биз: «Ҳа, ё Расулуллоҳ», дедик. У зот: «Бас, албатта, сизларнинг қонларингиз, мол-мулкларингиз, номус-орларингиз ва териларингиз (баданларингиз) сизларга — мана шу кунунгизнинг ҳурмати каби, мана шу ойингизда, мана шу шаҳрингизда — ҳаром(дир). Огоҳ бўлинглар, (мен сизларга буларни) етказдимми?» дедилар. Биз: «Ҳа», дедик. У зот: «Аллоҳим, гувоҳ бўл! Бас, ҳозир бўлган киши йўқ (ғойиб) кишига етказсин; чунки баъзан етказилган киши — уни ўзидан кўра яхшироқ сақловчи (англовчи) кишига етказиб қўяди», дедилар — ва шундай бўлди ҳам. (У зот:) «Мендан кейин бир-бирингизнинг бўйнингизни урадиган кофирларга айланиб қайтманглар», дедилар. (Ровий айтди:) Ибн Ҳадрамий ёндирилган кун — Жория ибн Қудома уни ёндирган пайтда — (Жория): «Абу Бакрани (чақириб) қаранглар!» деди. Улар: «Мана, Абу Бакра сени кўряпти», дедилар. Абдураҳмон айтди: Онам менга Абу Бакрадан (ривоят қилиб) айтдики, у: «Агар улар менинг (ҳузуримга) кирганларида ҳам, мен бир қамиш билан ҳам (қаршилик) қилмаган бўлардим», деди.