- عن عائشة رضي الله عنها أن رجلا استأذن على النبي صلى الله عليه وسلم فقال: “ائذنوا له، بئس أخو العشيرة؟ " ((متفق عليه)). احتج به البخاري في جواز غيبة أهل الفساد وأهل الريب.
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadiki, bir kishi Nabiy ﷺ ning huzurlariga kirishga izn soʻradi. Shunda Nabiy ﷺ: «U qabilaning yomon birodaridir», dedilar. U kirgach, Rasululloh ﷺ unga ochiq yuz bilan muomala qildilar va u bilan suhbatlashdilar. U chiqib ketgach, men: «Yo Rasululloh, u izn soʻraganida siz ‹U qabilaning yomon birodaridir› dedingiz, u kirgach esa unga ochiq yuz bilan muomala qildingiz?» dedim. Shunda u zot: «Ey Oisha, albatta, Alloh qoʻpol va behayolik qiluvchi kishini sevmaydi», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинадики, бир киши Набий ﷺ нинг ҳузурларига киришга изн сўради. Шунда Набий ﷺ: «У қабиланинг ёмон биродаридир», дедилар. У киргач, Расулуллоҳ ﷺ унга очиқ юз билан муомала қилдилар ва у билан суҳбатлашдилар. У чиқиб кетгач, мен: «Ё Расулуллоҳ, у изн сўраганида сиз ‹У қабиланинг ёмон биродаридир› дедингиз, у киргач эса унга очиқ юз билан муомала қилдингиз?» дедим. Шунда у зот: «Эй Оиша, албатта, Аллоҳ қўпол ва беҳаёлик қилувчи кишини севмайди», дедилар.