RoviylarРовийларAbdulloh ibn Ja'far
Rivoyatlari 39 ta, 10 toʻplamda.Ривоятлари 39 та, 10 тўпламда. Hadislarda 15 marta tilga olingan.Ҳадисларда 15 марта тилга олинган.
وَعَن عبدِ اللَّهِ بنِ جعفرٍ قَالَ: كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا قَدِمَ مَنْ سَفَرٍ تُلُقِّيَ بِصِبْيَانِ أَهْلِ بَيْتِهِ وَإِنَّهُ قَدِمَ مَنْ سَفَرٍ فَسُبِقَ بِي إِلَيْهِ فَحَمَلَنِي بَيْنَ يَدَيْهِ ثُمَّ جِيءَ بِأَحَدِ ابْنَيْ فَاطِمَةَ فَأَرْدَفَهُ خَلْفَهُ قَالَ: فَأُدْخِلْنَا المدينةَ ثلاثةَ على دَابَّة. رَوَاهُ مُسلم
Abdulloh ibn Jaʼfar (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ safardan qaytsalar, u zotni ahli baytining bolalari qarshilab chiqar edi. (U) dedi: Bir kuni u zot safardan qaytdilar va meni u zotning oldilariga (boshqalardan) ilgari olib borishdi. Bas, u zot meni oldilariga mindirdilar. Soʻng Fotimaning ikki oʻgʻlidan biri olib kelindi, u zot uni orqalariga mindirdilar. (U) dedi: Shunday qilib, biz uchovlon bir ulovda Madinaga kirdik.Абдуллоҳ ибн Жаъфар (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ сафардан қайтсалар, у зотни аҳли байтининг болалари қаршилаб чиқар эди. (У) деди: Бир куни у зот сафардан қайтдилар ва мени у зотнинг олдиларига (бошқалардан) илгари олиб боришди. Бас, у зот мени олдиларига миндирдилар. Сўнг Фотиманинг икки ўғлидан бири олиб келинди, у зот уни орқаларига миндирдилар. (У) деди: Шундай қилиб, биз учовлон бир уловда Мадинага кирдик.
وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ قَالَ: رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَأْكُلُ الرُّطَبَ بِالْقِثَّاءِ
Abdulloh ibn Jaʼfar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: «Men Rasululloh ﷺ ning bodringni yangi (yumshoq) xurmo bilan yeyayotganlarini koʻrdim».Абдуллоҳ ибн Жаъфар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: «Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг бодрингни янги (юмшоқ) хурмо билан еяётганларини кўрдим».
عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَتَخَتَّمُ فِي يَمِينه. رَوَاهُ ابْن مَاجَه
وَرَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ عَن عَليّ
Abdulloh ibn Jaʼfar (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ safardan qaytganlarida (bolalar) bizni qarshi olishga chiqarilar edi. (Bir kuni) men bilan Hasan yoki Husaynni (u zotni) qarshi olishga olib chiqishdi. Shunda u zot birimizni oldlariga, ikkinchimizni orqalariga mindirib oldilar, toki Madinaga kirib bordik.Абдуллоҳ ибн Жаъфар (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ сафардан қайтганларида (болалар) бизни қарши олишга чиқарилар эди. (Бир куни) мен билан Ҳасан ёки Ҳусайнни (у зотни) қарши олишга олиб чиқишди. Шунда у зот биримизни олдларига, иккинчимизни орқаларига миндириб олдилар, токи Мадинага кириб бордик.
وَعَن عبدِ الله بن جَعْفَرٍ: أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَمْهَلَ آلَ جَعْفَرٍ ثَلَاثًا ثُمَّ أَتَاهُمْ فَقَالَ: «لَا تَبْكُوا عَلَى أَخِي بَعْدِ الْيَوْمِ» . ثُمَّ قَالَ: «ادْعُوا لِي بَنِي أَخِي» . فَجِيءَ بِنَا كَأَنَّا أَفْرُخٌ فَقَالَ: «ادْعُوا لِي الْحَلَّاقَ» فَأَمَرَهُ فَحَلَقَ رؤوسنا. رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَالنَّسَائِيّ
Uqba ibn Mukram va Ibnul Musanno bizga: Vahb ibn Jarir bizga, unga otasi rivoyat qilib aytdi, dedilar: Men Muhammad ibn Abu Yaʼqubning Hasan ibn Saʼddan, uning Abdulloh ibn Jaʼfar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilayotganini eshitdim: Paygʻambar ﷺ Jaʼfarning oilasining oldiga (taʼziyaga) borishni uch kun kechiktirdilar, soʻngra ularning huzuriga keldilar va: «Bugundan keyin akam uchun yigʻlamanglar», dedilar. Soʻng: «Menga akamning bolalarini chaqiringlar», dedilar. Shunda biz xuddi (uyasidan olingan) joʻjalardek qilib olib kelindik. U zot ﷺ: «Menga sartaroshni chaqiringlar», dedilar. Soʻng unga buyurdilar, u esa boshlarimizni qirib qoʻydi.Уқба ибн Мукрам ва Ибнул Мусанно бизга: Ваҳб ибн Жарир бизга, унга отаси ривоят қилиб айтди, дедилар: Мен Муҳаммад ибн Абу Яъқубнинг Ҳасан ибн Саъддан, унинг Абдуллоҳ ибн Жаъфар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилаётганини эшитдим: Пайғамбар ﷺ Жаъфарнинг оиласининг олдига (таъзияга) боришни уч кун кечиктирдилар, сўнгра уларнинг ҳузурига келдилар ва: «Бугундан кейин акам учун йиғламанглар», дедилар. Сўнг: «Менга акамнинг болаларини чақиринглар», дедилар. Шунда биз худди (уясидан олинган) жўжалардек қилиб олиб келиндик. У зот ﷺ: «Менга сартарошни чақиринглар», дедилар. Сўнг унга буюрдилар, у эса бошларимизни қириб қўйди.
وَعَن عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَقِّنُوا مَوْتَاكُمْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ الْحَلِيمُ الْكَرِيمُ سُبْحَانَ اللَّهِ رَبِّ الْعَرْشِ الْعَظِيمِ الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ» قَالُوا: يَا رَسُولَ اللَّهِ كَيْفَ لِلْأَحْيَاءِ؟ قَالَ: «أَجود وأجود» . رَوَاهُ ابْن مَاجَه
Abdulloh ibn Jaʼfar (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Oʻlim toʻshagidagilaringizga ‹La ilaha illallohul-Halimul-Karim, subhanallohi Rabbil-Arshil-Azim, alhamdu lillahi Rabbil-olamin›ni talqin qilinglar», dedilar. Ular: «Ey Allohning Rasuli, tiriklar uchun qanday?» dedilar. U zot: «Yanada afzalroq, yanada afzalroq», dedilar.Абдуллоҳ ибн Жаъфар (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ўлим тўшагидагиларингизга ‹Ла илаҳа иллаллоҳул-Ҳалимул-Карим, субҳаналлоҳи Раббил-Аршил-Азим, алҳамду лиллаҳи Раббил-оламин›ни талқин қилинглар», дедилар. Улар: «Эй Аллоҳнинг Расули, тириклар учун қандай?» дедилар. У зот: «Янада афзалроқ, янада афзалроқ», дедилар.
وَعَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ قَالَ: لَمَّا جَاءَ نَعْيُ جَعْفَرٍ قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم: صانعوا لِآلِ جَعْفَرٍ طَعَامًا فَقَدْ أَتَاهُمْ مَا يَشْغَلُهُمْ)
رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُدَ وَابْنُ مَاجَهْ
Abdulloh ibn Jaʼfar (roziyallohu anhumo) aytdi: Jaʼfarning oʻlimi xabari kelganida, Paygʻambar ﷺ: «Jaʼfarning ahliga taom tayyorlanglar, chunki ularga oʻzlarini band qiladigan (musibat) yetdi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hasan hadisdir. Baʼzi ilm ahli mayyitning ahliga, ular musibat bilan band boʻlganligi sababli, biror narsa yetkazishni mustahab koʻrishar edi. Bu Shofiiyning soʻzidir. Abu Iso aytdi: Jaʼfar ibn Xolid — u Soraning oʻgʻlidir va u siqadir, undan Ibn Jurayj rivoyat qilgan.Абдуллоҳ ибн Жаъфар (розияллоҳу анҳумо) айтди: Жаъфарнинг ўлими хабари келганида, Пайғамбар ﷺ: «Жаъфарнинг аҳлига таом тайёрланглар, чунки уларга ўзларини банд қиладиган (мусибат) етди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳасан ҳадисдир. Баъзи илм аҳли маййитнинг аҳлига, улар мусибат билан банд бўлганлиги сабабли, бирор нарса етказишни мустаҳаб кўришар эди. Бу Шофиийнинг сўзидир. Абу Исо айтди: Жаъфар ибн Холид — у Соранинг ўғлидир ва у сиқадир, ундан Ибн Журайж ривоят қилган.