حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ حَسَّانَ، عَنْ حَفْصَةَ بِنْتِ سِيرِينَ، عَنْ أُمِّ عَطِيَّةَ، بِنَحْوِهِ . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، وَجَابِرٍ، . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أُمِّ عَطِيَّةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ ذَهَبَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ إِلَى هَذَا الْحَدِيثِ وَرَخَّصَ لِلنِّسَاءِ فِي الْخُرُوجِ إِلَى الْعِيدَيْنِ وَكَرِهَهُ بَعْضُهُمْ وَرُوِيَ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ أَنَّهُ قَالَ أَكْرَهُ الْيَوْمَ الْخُرُوجَ لِلنِّسَاءِ فِي الْعِيدَيْنِ فَإِنْ أَبَتِ الْمَرْأَةُ إِلاَّ أَنْ تَخْرُجَ فَلْيَأْذَنْ لَهَا زَوْجُهَا أَنْ تَخْرُجَ فِي أَطْمَارِهَا الْخُلْقَانِ وَلاَ تَتَزَيَّنْ فَإِنْ أَبَتْ أَنْ تَخْرُجَ كَذَلِكَ فَلِلزَّوْجِ أَنْ يَمْنَعَهَا عَنِ الْخُرُوجِ . وَيُرْوَى عَنْ عَائِشَةَ رضى الله عنها قَالَتْ لَوْ رَأَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا أَحْدَثَ النِّسَاءُ لَمَنَعَهُنَّ الْمَسْجِدَ كَمَا مُنِعَتْ نِسَاءُ بَنِي إِسْرَائِيلَ . وَيُرْوَى عَنْ سُفْيَانَ الثَّوْرِيِّ أَنَّهُ كَرِهَ الْيَوْمَ الْخُرُوجَ لِلنِّسَاءِ إِلَى الْعِيدِ .
Ummu Atiyya (roziyallohu anho)dan ham (boshqa isnod bilan) shunga oʻxshash (hadis rivoyat qilingan). (Roviy) aytdi: Bu bobda Ibn Abbos va Jobirdan ham (rivoyat) bor. Abu Iso aytdi: Ummu Atiyyaning hadisi hasan sahih hadisdir. Baʼzi ilm ahllari shu hadisga binoan ayollarning ikki hayitga chiqishiga ruxsat berganlar, baʼzilari esa buni makruh koʻrganlar. Abdulloh ibn Muborakdan u: «Men bugun ayollarning ikki hayitga chiqishini makruh koʻraman. Agar ayol chiqishdan boshqasiga koʻnmasa, eri unga eski-tuski kiyimlarida, bezanmagan holda chiqishiga ruxsat bersin. Agar u shunday chiqishdan ham bosh tortsa, erning uni chiqishdan man qilishga haqqi bor», degani rivoyat qilingan. Oisha (roziyallohu anho)dan u: «Agar Rasululloh ﷺ ayollar (keyin) ixtiro qilgan narsalarni koʻrganlarida, xuddi Bani Isroil ayollari masjiddan man qilingani kabi ularni ham (masjiddan) man qilgan boʻlur edilar», degani rivoyat qilinadi. Sufyon Savriydan ham u bugun ayollarning hayitga chiqishini makruh koʻrgani rivoyat qilingan.Умму Атийя (розияллоҳу анҳо)дан ҳам (бошқа иснод билан) шунга ўхшаш (ҳадис ривоят қилинган). (Ровий) айтди: Бу бобда Ибн Аббос ва Жобирдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо айтди: Умму Атийянинг ҳадиси ҳасан саҳиҳ ҳадисдир. Баъзи илм аҳллари шу ҳадисга биноан аёлларнинг икки ҳайитга чиқишига рухсат берганлар, баъзилари эса буни макруҳ кўрганлар. Абдуллоҳ ибн Муборакдан у: «Мен бугун аёлларнинг икки ҳайитга чиқишини макруҳ кўраман. Агар аёл чиқишдан бошқасига кўнмаса, эри унга эски-туски кийимларида, безанмаган ҳолда чиқишига рухсат берсин. Агар у шундай чиқишдан ҳам бош тортса, эрнинг уни чиқишдан ман қилишга ҳаққи бор», дегани ривоят қилинган. Оиша (розияллоҳу анҳо)дан у: «Агар Расулуллоҳ ﷺ аёллар (кейин) ихтиро қилган нарсаларни кўрганларида, худди Бани Исроил аёллари масжиддан ман қилингани каби уларни ҳам (масжиддан) ман қилган бўлур эдилар», дегани ривоят қилинади. Суфён Саврийдан ҳам у бугун аёлларнинг ҳайитга чиқишини макруҳ кўргани ривоят қилинган.