حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، قَالَ: حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، وَعَاصِمٍ الأَحْوَلِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَجُلا خَيَّاطًا دَعَا رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم، فَقَرَّبَ مِنْهُ ثَرِيدًا عَلَيْهِ دُبَّاءُ، قَالَ: فَكَانَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم، يَأْخُذُ الدُّبَّاءَ، وَكَانَ يُحِبُّ الدُّبَّاءَ، قَالَ ثَابِتٌ: فَسَمِعْتُ أَنَسًا، يَقُولُ: فَمَا صُنِعَ لِي طَعَامٌ، أَقْدَرُ عَلَى أَنْ يُصْنَعَ فِيهِ دُبَّاءُ، إِلا صُنِعَ.
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: bir kishi — tikuvchi — Rasululloh ﷺ ni (taomga) taklif qildi. Va (rivoyatga) shu ziyoda qilindi: «Men Anasning shunday deganini eshitdim: Shundan keyin men uchun ichiga qovoq solishga imkon boʻlgan biror taom tayyorlansa, albatta unga (qovoq) solinar edi».Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: бир киши — тикувчи — Расулуллоҳ ﷺ ни (таомга) таклиф қилди. Ва (ривоятга) шу зиёда қилинди: «Мен Анаснинг шундай деганини эшитдим: Шундан кейин мен учун ичига қовоқ солишга имкон бўлган бирор таом тайёрланса, албатта унга (қовоқ) солинар эди».