وَحَدَّثَنِي حَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، جَمِيعًا عَنْ عَبْدِ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، وَعَاصِمٍ الأَحْوَلِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَجُلاً، خَيَّاطًا دَعَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . وَزَادَ قَالَ ثَابِتٌ فَسَمِعْتُ أَنَسًا يَقُولُ فَمَا صُنِعَ لِي طَعَامٌ بَعْدُ أَقْدِرُ عَلَى أَنْ يُصْنَعَ فِيهِ دُبَّاءٌ إِلاَّ صُنِعَ .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: bir kishi — tikuvchi — Rasululloh ﷺ ni (taomga) taklif qildi. Va (rivoyatga) shu ziyoda qilindi: «Men Anasning shunday deganini eshitdim: Shundan keyin men uchun ichiga qovoq solishga imkon boʻlgan biror taom tayyorlansa, albatta unga (qovoq) solinar edi».Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: бир киши — тикувчи — Расулуллоҳ ﷺ ни (таомга) таклиф қилди. Ва (ривоятга) шу зиёда қилинди: «Мен Анаснинг шундай деганини эшитдим: Шундан кейин мен учун ичига қовоқ солишга имкон бўлган бирор таом тайёрланса, албатта унга (қовоқ) солинар эди».