حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَأَحَمْدُ بْنُ عَبْدَةَ هُوَ الضَّبِّيُّ، وَالْمَعْنَى وَاحِدٌ، قَالا: حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ سَلْمٍ الْعَلَوِيِّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، عَنْ رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم، أَنَّهُ كَانَ عِنْدَهُ رَجُلٌ بِهِ أَثَرُ صُفْرَةٍ، قَالَ: وَكَانَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم، لا يكَادُ يُواجِهُ أَحَدًا بِشَيْءٍ يَكْرَهُهُ، فَلَمَّا قَامَ، قَالَ لِلْقَوْمِ: لَوْ قُلْتُمْ لَهُ يَدَعُ هَذِهِ الصُّفْرَةَ.
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning huzurlarida ustida zaʼfaron (sargʻish boʻyoq) izi boʻlgan bir kishi bor edi. Rasululloh ﷺ hech kimning yuziga u yoqtirmagan bir narsani aytmas edilar. U kishi oʻrnidan turib ketgach, u zot oʻtirganlarga: «Unga bu zaʼfaronni tashlab yuborishini aytsangiz edi!» dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларида устида заъфарон (сарғиш бўёқ) изи бўлган бир киши бор эди. Расулуллоҳ ﷺ ҳеч кимнинг юзига у ёқтирмаган бир нарсани айтмас эдилар. У киши ўрнидан туриб кетгач, у зот ўтирганларга: «Унга бу заъфаронни ташлаб юборишини айтсангиз эди!» дедилар.