حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ حُمَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «يَا مَعْشَرَ الْأَنْصَارِ، أَلَمْ آتِكُمْ ضُلَّالًا فَهَدَاكُمُ اللَّهُ بِي، أَلَمْ آتِكُمْ مُتَفَرِّقِينَ فَجَمَعَكُمُ اللَّهُ بِي، أَلَمْ آتِكُمْ أَعْدَاءً فَأَلَّفَ اللَّهُ بَيْنَ قُلُوبِكُمْ بِي؟» قَالُوا: بَلَى يَا رَسُولَ اللَّهِ. قَالَ: «أَفَلَا تَقُولُونَ: جِئْتَنَا خَائِفًا فَآمَنَّاكَ، وَطَرِيدًا فَآوَيْنَاكَ، وَمَخْذُولًا فَنَصَرْنَاكَ؟» فَقَالُوا: بَلِ لِلَّهِ الْمَنُّ بِهِ عَلَيْنَا، وَلِرَسُولِهِ.
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Ey ansorlar jamoasi! Men sizlarning oldingizga kelganimda adashgan emasmidingiz, Alloh sizlarni men orqali hidoyat qildi-ku? Sizlar tarqoq emasmidingiz, Alloh sizlarni men orqali jamladi-ku? Sizlar dushman emasmidingiz, Alloh qalblaringizni men orqali uzlashtirdi-ku?» dedilar. Ular: «Ha, shundoq, yo Rasululloh», dedilar. U zot: «Nega: ‹Sen bizga qoʻrqqan holda kelding, biz seni omon qildik; quvilgan holda kelding, biz senga boshpana berdik; yordamsiz kelding, biz senga yordam berdik› demaysizlar?» dedilar. Shunda ular: «Yoʻq, balki minnat Allohga va Uning Rasuligadir», dedilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Эй ансорлар жамоаси! Мен сизларнинг олдингизга келганимда адашган эмасмидингиз, Аллоҳ сизларни мен орқали ҳидоят қилди-ку? Сизлар тарқоқ эмасмидингиз, Аллоҳ сизларни мен орқали жамлади-ку? Сизлар душман эмасмидингиз, Аллоҳ қалбларингизни мен орқали узлаштирди-ку?» дедилар. Улар: «Ҳа, шундоқ, ё Расулуллоҳ», дедилар. У зот: «Нега: ‹Сен бизга қўрққан ҳолда келдинг, биз сени омон қилдик; қувилган ҳолда келдинг, биз сенга бошпана бердик; ёрдамсиз келдинг, биз сенга ёрдам бердик› демайсизлар?» дедилар. Шунда улар: «Йўқ, балки миннат Аллоҳга ва Унинг Расулигадир», дедилар.