حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ الْمُفَضَّلِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ إِسْحَاقَ، هُوَ الْقُرَشِيُّ عَنْ أَبِي عُبَيْدَةَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ، قَالَ سَأَلْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ عَنِ الْمَسْحِ، عَلَى الْخُفَّيْنِ فَقَالَ السُّنَّةُ يَا ابْنَ أَخِي . قَالَ وَسَأَلْتُهُ عَنِ الْمَسْحِ، عَلَى الْعِمَامَةِ فَقَالَ أَمِسَّ الشَّعَرَ الْمَاءَ .
Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Men undan maxsi (xuff) ustidan mash tortish haqida soʻradim. U: «Ey jiyanim, bu sunnatdir», dedi. Men undan salla (imoma) ustidan mash tortish haqida ham soʻradim. U: «Sochga suvni tegizgin», dedi.Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Мен ундан махси (хуфф) устидан маш тортиш ҳақида сўрадим. У: «Эй жияним, бу суннатдир», деди. Мен ундан салла (имома) устидан маш тортиш ҳақида ҳам сўрадим. У: «Сочга сувни тегизгин», деди.