حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، حَدَّثَنَا شَرِيكٌ، عَنْ سِمَاكِ بْنِ حَرْبٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَجَمَ يَهُودِيًّا وَيَهُودِيَّةً . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنِ ابْنِ عُمَرَ وَالْبَرَاءِ وَجَابِرٍ وَابْنِ أَبِي أَوْفَى وَعَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ جَزْءٍ وَابْنِ عَبَّاسٍ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ قَالُوا إِذَا اخْتَصَمَ أَهْلُ الْكِتَابِ وَتَرَافَعُوا إِلَى حُكَّامِ الْمُسْلِمِينَ حَكَمُوا بَيْنَهُمْ بِالْكِتَابِ وَالسُّنَّةِ وَبِأَحْكَامِ الْمُسْلِمِينَ وَهُوَ قَوْلُ أَحْمَدَ وَإِسْحَاقَ . وَقَالَ بَعْضُهُمْ لاَ يُقَامُ عَلَيْهِمُ الْحَدُّ فِي الزِّنَا . وَالْقَوْلُ الأَوَّلُ أَصَحُّ .
Jobir ibn Samura (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ bir yahudiy erkak va bir yahudiy ayolni toshboʻron qildilar. (Abu Iso) aytdi: Bu bobda Ibn Umar, Baro, Jobir, Ibn Abu Avfo, Abdulloh ibn al-Horis ibn Jazʼ va Ibn Abboslardan ham (rivoyatlar) bor. Abu Iso aytdi: Jobir ibn Samura hadisi hasan gʻarib hadisdir. Koʻpchilik ilm ahli shu boʻyicha amal qilib: «Kitob ahli oʻzaro nizolashib, musulmonlarning hokimlariga murojaat qilsalar, ular orasida Kitob, Sunnat va musulmonlarning hukmlari bilan hukm qilinadi», deganlar; bu Ahmad va Ishoqning soʻzidir. Baʼzilari: «Ularga zino had(jazos)i tatbiq etilmaydi», deganlar. Birinchi soʻz sahihroqdir.Жобир ибн Самура (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ бир яҳудий эркак ва бир яҳудий аёлни тошбўрон қилдилар. (Абу Исо) айтди: Бу бобда Ибн Умар, Баро, Жобир, Ибн Абу Авфо, Абдуллоҳ ибн ал-Ҳорис ибн Жазъ ва Ибн Аббослардан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Исо айтди: Жобир ибн Самура ҳадиси ҳасан ғариб ҳадисдир. Кўпчилик илм аҳли шу бўйича амал қилиб: «Китоб аҳли ўзаро низолашиб, мусулмонларнинг ҳокимларига мурожаат қилсалар, улар орасида Китоб, Суннат ва мусулмонларнинг ҳукмлари билан ҳукм қилинади», деганлар; бу Аҳмад ва Ишоқнинг сўзидир. Баъзилари: «Уларга зино ҳад(жазос)и татбиқ этилмайди», деганлар. Биринчи сўз саҳиҳроқдир.