حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْمَخْزُومِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي الأَحْوَصِ، عَنْ أَبِي ذَرٍّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا قَامَ أَحَدُكُمْ إِلَى الصَّلاَةِ فَلاَ يَمْسَحِ الْحَصَى فَإِنَّ الرَّحْمَةَ تُوَاجِهُهُ " . قَالَ وَفِي الْبَابِ عَنْ مُعَيْقِيبٍ وَعَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ وَحُذَيْفَةَ وَجَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ أَبِي ذَرٍّ حَدِيثٌ حَسَنٌ . وَقَدْ رُوِيَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَرِهَ الْمَسْحَ فِي الصَّلاَةِ وَقَالَ " إِنْ كُنْتَ لاَ بُدَّ فَاعِلاً فَمَرَّةً وَاحِدَةً " . كَأَنَّهُ رُوِيَ عَنْهُ رُخْصَةٌ فِي الْمَرَّةِ الْوَاحِدَةِ . وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ .
Abu Zarr (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan rivoyat qiladi: U zot: «Biringiz namozga turganida mayda toshlarni silamasin, chunki rahmat unga roʻbaroʻ boʻladi», dedilar. (Roviy) aytdi: Bu bobda Muayqib, Ali ibn Abu Tolib, Huzayfa va Jobir ibn Abdullohdan ham (rivoyat) bor. Abu Iso aytdi: Abu Zarrning hadisi hasan hadisdir. Paygʻambar ﷺdan rivoyat qilinishicha, ular namozda silashni makruh sanab: «Agar albatta qiladigan boʻlsang, bir marta (sila)», dedilar. Goʻyo ulardan bir martaga ruxsat (rivoyat) qilingan. Ilm ahlining oldida amal shunga muvofiqdir.Абу Зарр (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан ривоят қилади: У зот: «Бирингиз намозга турганида майда тошларни силамасин, чунки раҳмат унга рўбарў бўлади», дедилар. (Ровий) айтди: Бу бобда Муайқиб, Али ибн Абу Толиб, Ҳузайфа ва Жобир ибн Абдуллоҳдан ҳам (ривоят) бор. Абу Исо айтди: Абу Заррнинг ҳадиси ҳасан ҳадисдир. Пайғамбар ﷺдан ривоят қилинишича, улар намозда силашни макруҳ санаб: «Агар албатта қиладиган бўлсанг, бир марта (сила)», дедилар. Гўё улардан бир мартага рухсат (ривоят) қилинган. Илм аҳлининг олдида амал шунга мувофиқдир.