HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Jomeʼ at-Termiziy · HadisЖомеъ ат-Термизий · Ҳадис2303Bob 4:Боб 4: Yana shu haqda (yolgʻon tarqalishi haqida)Яна шу ҳақда (ёлғон тарқалиши ҳақида)باب مِنْهُ ‏

حَدِيثِ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ خَيْرُ النَّاسِ قَرْنِي ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ ثُمَّ يَفْشُو الْكَذِبُ حَتَّى يَشْهَدَ الرَّجُلُ وَلاَ يُسْتَشْهَدُ وَيَحْلِفُ الرَّجُلُ وَلاَ يُسْتَحْلَفُ ‏"‏ ‏.‏ وَمَعْنَى حَدِيثِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ خَيْرُ الشُّهَدَاءِ الَّذِي يَأْتِي بِشَهَادَتِهِ قَبْلَ أَنْ يُسْأَلَهَا ‏"‏ ‏.‏ هُوَ عِنْدَنَا إِذَا أُشْهِدَ الرَّجُلُ عَلَى الشَّىْءِ أَنْ يُؤَدِّيَ شَهَادَتَهُ وَلاَ يَمْتَنِعَ مِنَ الشَّهَادَةِ هَكَذَا وَجْهُ الْحَدِيثِ عِنْدَ بَعْضِ أَهْلِ الْعِلْمِ ‏.‏ كَمُلَ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ كِتَابُ الشَّهَادَاتِ وَيَلِيهِ كِتَابُ الزُّهْدِ

Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan, u Paygʻambar ﷺdan rivoyat qiladi: U zot: «Odamlarning eng yaxshisi — mening (zamonamdagi) avlodimdir, soʻng ularga ergashganlar, soʻng ularga ergashganlar. Soʻngra yolgʻon tarqaladi, hatto kishi (guvohlikka) chaqirilmasa ham guvohlik beradi va kishi qasamga chaqirilmasa ham qasam ichadi», dedilar. Paygʻambar ﷺning «Guvohlarning eng yaxshisi — guvohligi soʻralishidan oldin guvohligini keltiradigan kishidir» degan hadislarining maʼnosi esa bizning nazdimizda shuki: kishi biror narsaga guvoh qilingan boʻlsa, guvohligini ado etishi va guvohlikdan bosh tortmasligi (lozim). Baʼzi ilm ahli nazdida hadisning manosi shunaqadir. Allohga hamd boʻlsin, «Kitobus-Shahodat» (Guvohliklar kitobi) tugadi; uning ortidan «Kitobuz-Zuhd» (Zuhd kitobi) keladi.Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан, у Пайғамбар ﷺдан ривоят қилади: У зот: «Одамларнинг энг яхшиси — менинг (замонамдаги) авлодимдир, сўнг уларга эргашганлар, сўнг уларга эргашганлар. Сўнгра ёлғон тарқалади, ҳатто киши (гувоҳликка) чақирилмаса ҳам гувоҳлик беради ва киши қасамга чақирилмаса ҳам қасам ичади», дедилар. Пайғамбар ﷺнинг «Гувоҳларнинг энг яхшиси — гувоҳлиги сўралишидан олдин гувоҳлигини келтирадиган кишидир» деган ҳадисларининг маъноси эса бизнинг наздимизда шуки: киши бирор нарсага гувоҳ қилинган бўлса, гувоҳлигини адо этиши ва гувоҳликдан бош тортмаслиги (лозим). Баъзи илм аҳли наздида ҳадиснинг маноси шунақадир. Аллоҳга ҳамд бўлсин, «Китобус-Шаҳодат» (Гувоҳликлар китоби) тугади; унинг ортидан «Китобуз-Зуҳд» (Зуҳд китоби) келади.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ